Ti, kako si?

 Dan je ispunjen mišlju o tebi

da egzistiraš negde na ovoj planeti,

dovoljno blizu mog srca

i perfektno udaljen,

da ne budeš pogođen emocijama mojim.

Noć me baca u iskušenja,

šta mi je činiti dok daleko si.

Da li da pišem

ili ignorišem 

i samo mislim o tebi,

jer to je jedino izvesno.

Jutra su uvek najbolja,

puna planova

i neispunjenih želja,

ali težnja je velika.

Srećem te,

mada uglavnom ne,

nebitno je,

misao o tebi prebrodi sve nedaće,

pretvarajući ih

u nade da biće sve....

sa nama u glavnim ulogama

u filmu koji se ne završava, 

jer ljubav sve rešava....naša...

bitna i opuštena,

vremenski neograničena....

ti, kako si?

Evo...

Vazda...bilo...uvek...da...se...ponovimo.

 Dan trinaesti, 

mesec ko zna koji 

i pregršt drugih vremenskih odrednica 

ukazuju na paralisanost jednog tela i uma 

što ne prestaje da misli 

koliko je divan tvoj vešto neplanirani dodir 

i mirisni poziv za ples. 

U tim zamrznutim momentima, 

vrelina topi sve naše strepnje…

Ti si uglavnom iza mene, 

bešumno pratiš moje kretnje, 

ja pokušavam da glumim, 

umesto tebi da odmah dodelim oskara. 

Znam, nije u redu, 

da volim svaku tvoju dlaku 

i znam da ćemo se naći. 

Znam da previše smo tudji, 

iako se gledamo kao ludi.

 

Znam da jako smo mudri za troskok u dalj, 

a suviše je vlažan pesak. 

I tako, dok prasak se naš dešava, 

uvek je samo da se prespava, a u stvari, 

biće da emocija sve rešava…

vazda...bilo...uvek...da...se...ponovimo.

Unija naših skupova obuhvata elemente emotivnih strahova i drugih požuda.

 Mi se ne volimo, mi se mrzimo, do neba i nazad i što smo više u krevetu, za stolom, na stolu, u tuš kabini ili u nekoj divljoj sredini, mi se toliko mrzimo, da pucaju prohromski ventili.

Razmišljam evo već nekoliko dana, da li je moguće da sam u orgazmu pri svakom našem razgovoru?!

Da li sam sebična ili sujetna slika i ton, dok mi držiš govor o nebitnim, u svari bitnim, klimatskim promenama u našim pozama. 

Gde sam i koliko vlažna, dok me mazi tvoja... reč.

Sa nama ćemo biti fini, dostojanstveni, pažljivi, 

vredni tragači emocije što tera nas 

u intimne detaljne igrarije.

Sa nama srećna, da hvala.

Sa nama srećnija, uvek.

Sa nama dobar dan, trudim se.

Sa nama miran san, zauvek.

Mrzim te...