Njegoš.

 

Dubine.

Jednog dana,

možda i kasnije,

kada sve bude

pluskvaperfekt,

naši horiznoti će se sresti,

svako u svojoj istini.

Biće ista želja i čežnja.

Biće isti pogled i dodir.

Biće isto ćutanje,

tuđe radovanje.

Biće isto opterećenje,

momentalno bežanje.

A danas? Kako si?

Biću...

Trosed bez kormilara.

 Radije bih sa tobom

celo posle podne ćutala,

slušala tvoj puls,

vrtela neku online kupovinu,

smejuljila se,

jer ozbiljno mi golicaš telo,

a um je tvoj.

Radije bih verovala

u magičnost tvog bivstvovanja

u mom vazdušnom prostoru

bez reda sletanja 

i uzletanja.

Photo credit: MP

Radije bih sačekala

tvoju drsku beskonačnost

u dvoumljenju,

da li je sa mnom 

isplativo investiranje,

bez emotivnog kusura,

dok me ne dokusuri

tvoja ljuštura.

Radije bih bila sa sobom.

A ti, osobo, bez brige,

nisam tamo gde si ti.

Nisam tvoja, ne volim trosed.

Retrogradni doručak.

Buđenje.
Buđenje.

Buđenje.

Buđenjee.

Buđenjeee.

Buđenjeeee!!

Uvek je nekako sve snooze 

i tako nečujno,

zamućeno

i nalik bajci.

Traje.

Boli.

Ne pušta me.

Photo credit: MP

Retrogradno gradivo,

što pritiska i vrti,

dok kapci grčevito žele da se probudim.

Mi nismo se sreli na pola puta,

pojeo si doručak,

a meni je ostao samo tanjir.

Mi nismo želeli istu stvar,

ja tvoju ruku, 

ti svoj prikaz.

Mi žurili smo različitim brzinama,

ja puna nade,

ti i tvoj nos pravac kosmos.

Pusti me da dišem moj zagađeni vazduh.

Sloboda je fina.

Mrzi me da spavam.

Hoću da sam budna.

Šta ću?! Takva sam. Luda.

Nebitno je, baš te briga.

Dok se kafa ne ohladi,

ja stojim sa strane da izbrojim sekunde

kada ćeš proći u brzom hodu.

Ne okrećeš se,

ali osećaš taj miris,

ne kafe,

nego parfema,

jer samo ta sladunjava nota

seća na dane i noći

u kojim ljubio si vrat,

da upiješ svaki sok.

Verovanje da su bolji dani tu iza ćoška,

čim se rešimo da zajedno kročimo

i opustimo sve kočnice,

što sprečavale su svaku našu moždanu ćeliju

da lansira se u status zadovoljstva...

e da, drži me i dalje to verovanje.

Imamo smisla,

iako sam pokisla 

od potisnutih emocija.

Lepi,

nebitno je i baš te briga,

biće svega.