Trenutak kada mi u prolazu kažeš
hej, gde si i prođeš,
a da progovorila nisam,
e baš taj momenat želim da ti zalepim preko lica.
Da ga uvek imaš ispred nosa,
jer ti nisi osoba,
ti si ućebani reciklirani poliester
i samo je raspored planeta takav,
da sam ostala ukopana
tu gde si pipnuo.
Svež vazduh je na tvojoj strani,
živiš ga u punoj čaši.
Ja sam još uvek na letnjem
računanju vremena,
kada nisi bio deo mog obroka.
Vreme radi za nas, ne brinem.
Ti ćeš, kao i do sada,
voziti svoj porodični auto
i jesti tamo gde je postavljen sto.
A ja ću?!
Pa, videću...
.jpg)