In this space, space for desire, I like to shake my spirit of
camaraderie and to serve my cocktail of togetherness. So, my camarade, you and I brought everything we have, memories,
mistakes and we played and mixed them at the playground. We washed it all down
with wine,cleared our souls, hugged eachother, kissed as well. I don’t expect
reality, I prefer ’'rexpectality’’, ‘cause I do so.
 |
| Internet photo |
Reality
Vazduh obojen sivilom nikotina, što probija
sve pore make-up profesionalnog artiste nagrizajući čistotu mog epitela,
neoprana čaša za crno vino u kojoj mi je posluženo belo i mnoštvo kapljicama slane vode obojenih tela na
milimetarskoj udaljenosti, jer je über gužva, sve ovo i
mnogo više stavila sam na ignore
ugledavši te. Nastala je nova dimenzija, zapravo trodimenzija, jer kud god
pogledam, vidim te. Vidim te više puta u toku jednog pogleda, bez da trepnem,
skroz si nekako 13% Volumiziran alkoholom. I nije mi važno što su mi nove maroon crvene salonke izgažene do dark brown nijanse, jer ja ponosno
krećem u slalom do tebe. I strpljivo čekam u redu i nalivam se vinom iz prljave
čaše, dok se ti ispozdravljaš sa ljudima, jer waiting lista za shaking
hands je dugačka. Ti lagano se primičeš, ja ispijam poslednju kap i onako
nonašalantno, previše samouvereno, levom rukom stavljam čašu na susedni sto ili
bar mislim da je stavljam. A onda prasak, pogledi razni, svetla kafića, scena
je moja, čaša razbijena, tvoj osmeh razoružavajuć. Ti umireš od smeha i prilaziš
mi, jako me zagrliš i govoriš da bolji doček nisi mogao zamisliti, a ja, kao
stari drugar tvoj, hvatam te za ruku, ej i to kakvu ruku, jaku, koščatu, gde
lagano možeš osetiti dužinu linije života i koliko ćeš dece imati. Mhm, broj
nije prost. Eej,
pa gde si ti čoveče, sto godina te nisam video?! Šta piješ?! Ajmo popiti nešto u ime starih
dana. Kojih
dana, pitam se. Kafu popili nikada nismo, a u društvu smo istom. I da, nazdravljamo u ime starih dana do duboko u noć. Društvo je oko nas,
mi u nekakvoj istrošenoj priči o životu, godinama, uspesima i onom opozitu od
uspeha, o politici (u pola noći, joj) uz po koji stisak ruke, šapat i njihanje
kukovima, jer muzika je chill out
fajront. Energija je tu koja nas spaja. Blagi pogled na sat, jaoooooj, prekasno
i prerano je. Prezirem tu mernu jedinicu i nemogućnost pauzirati je. Stisak
ruke, poljubac, zagrljaj, čućemo se, vidimo, pijemo kafu da’ako se kao ljudi
ispričamo. Laku noć, druže.
Expectation
Vazduh ukusa vanile,
voda medna, svet obojen u crveno, kada sam te ugledala nastala je nova
dimenzija, zapravo trodimenzija, jer kud god pogledam, vidim te. Vidim te više
puta u toku dana, naročito kada se probudim, pa uživam u ispijanju kafe i pahuljastozdravom doručku. I ne znam
kako mi to uspeva, ja te ponovo vidim i popodne, dok sam zauzeta zdravim
životom u vidu treninga i ponekog laganog šopinga. A
tek noću, e tu se ne gasim. I sve vuče na radost. Ja tako
poželim tvoju pojavu i bi pojava. I tvoj nem, a tako bučan osmeh. Tako je uzbuđujuće, ti tako rasplamsavaš vatru u meni, a ja to tako želim. Logičkim
razmišljanjem iz toliko mnogo ‘’tako’’ premisa, sledi jedna ‘’tako’’ konkluzija
– želim tvoju blizinu 24/7. Si lud ti,
koliko te čekamo ovde u ovoj über gužvi.
Dođi te poljubim, pa da prođe ta nervoza, matira me u jednoj
sentenci. Izvini, imao sam obaveze. Ha,
čuš’ obaveze, a rastali smo se pre dva sata. Pa kad ti pravim društvo da kupiš
desete baštakvenemam salonke i to u maroon crvenoj boji. Drugari, između
ostalog, za to služe, trepćem. Aj,
nazdravljamo za te nove maroonke. I tako do duboko u noć. Ja ne gledam na
sat, jer ne podnosim to proticanje. Sreća pored njega je pravi earthshaking, probija sve zidove i
krovove. Zagrljeni, pričamo neprestano, jer smo nepresušni izvori tema i
bogatog vokabulara. Toliko mnogo ljubavi
se može naći u dobroti. Toliko mnogo topline se može naći u ljubavi. Toplina je
puno zajedničkih dana, noći, povetarca, mirisa pokošene trave. Ti i ja, sto,
dve stolice i sav potreban i dovoljan asesorajz za večeru u nas dvoje. Tako
logično, tako magično. Ti si moja merna jedinica za dobrotu. Pa ti si stvarno
lud, 13% Vol opasno ti pobuđuje poetičnost. Jedan, dva, tri i bum, energija
koja nas spaja, jak zagrljaj i long-distance
poljubac, vreme ukočeno, van pameti bežimo u poetičnost, krstarimo parketom u
njegovom stanu, a kao da plovimo okeanom, malopre pomenuti asesorajz
(sto,stolice) menjamo u doručak u krevetu. Dobro jutro, drugarice.
Dok se nova tura sastojaka reality i expectation mućka u šejkeru, drugar i ja uživamo ispijajući već
pripremljen koktel ’'rexpectality’’
šireći sreću, stvarajući svetlost koja magično isijava.....jer ja to tako.
