Da leto još uvek bude vruće...

Notna sveska

Dok se ventilator okreće na trojku, duvajući mi u lice, potpuno razvaljenih misli, ja promašujem usta i ispada mi najslađe parče lubenice na beo tepih.

Podvlačim, beo tepih.

Sreća pa su izbegnuti sveže nalakirani nokti.

FoxCrime i dalje puca, dok ja pucketam prstima, ne bi li se prekratilo vreme čekanja. A ložim se i dalje na istražitelje iz raznih Majamija i Las Vegasa.

Daljinski je na trosedu, suviše daleko.

Na ivici sam halucinacija, al’ žegu volem, to je fakat. Hidrirana nisam, pomahnitala jesam.

Čekam.

Pričam sa ventilatorom u radu.

Čega je sve ovo vredno?!

Da li sam ovoliko nepismena ili je uzbuđenje prejako?!

Mrzi me da pričam.

Eeej, mene mrzi da pričam.

Mnogo lomotim. Smisleno, besmisleno, mudro, glupo, zrelo, infantilno, dok se tuširam, dok jedem i pijem, što je bonton no, no, čak i kada plačem, ja više pričam no plačem.

Sada sam malko bez teksta.

Lažem.

Photo by MP

Sve te velike reči, junačke izjave, svi ti nasmejani stikeri, valja to skladištiti, ukoliko praksa pokaže drugačije, kada zakuca na vrata i pokaže svu veličinu i jednostavnost u izrazu.

Spremna čekam.

Promenila sam isflekanu majicu, za opranu, neopeglanu, celu.

Biće to senzacija, iz minuta u minut.

Da li je moguće da sam ovolika dokoličarka?!

Stižu mi gosti, a u stanu prašina.

Mljackam....mislim da je sve veličanstveno i divno.

Zvoni.

Otvaram.

Stigli gosti.

On i pivo.

-   Dal’ je ljubavnik ili pivo?

-   Volim kad si gola.

-   Verujem u ljubav na pola.

-   Tada nema bola.

- I sve je cik cak, tik tak, jin jang, do, re, mi, fa...