Somot nije u modi.

Ne brinem što nisi pored mene.

Ne brinem što naišlo je takvo vreme.

Ne brinem što stan je hladan.

Ne brinem, jer proleće će biti

taman kada izbacim smeće,

što pravio si sa umećem.

Ne brinem da koračam sama,

imam reči i pokoja dela,

da budu kalmativno sredstvo,

dok nastupam nevešto.

Ne brinem za budućnost,

ona je sutradan.

Ne brinem za kožu,

rasteže se, iako je u opakom grču 

od tvojih otisaka, koji, činilo se tada, bili su svuda, 

a ljubav je kruta stega.

Photo credit: M.Panov

Ne brinem za mesta, ljude, brige i ostale sekiracije,

jer deo su nas,

ma koliko vrištim u sebi za spas.

Ne brinem za tvoj sako od somota,

small size odavno je prevaziđen vajb 

za tvoj ne tako negovan abdomen, 

a nosio si ga uštogljeno, 

kada ispijali smo kišu tekućina, 

pričali razne perverzije, 

jer trebalo je biti samo jednokrevetna konzumacija,

no, postade dugotrajna vreća emocija za smeće.

Ne brinem za sada, 

za posle ne garantujem,

zaobilazim somot,

izgovaram DA sebi.