Nebitno je.

 Dok trčiš na traci 

i razmišljaš o meni kao o fazi,

igra ti levo oko,

zuji ti u ušima...

Ne nije panika,

već loša taktika.

Dok ćutiš o nama,

sve je dobro,

ti si u balansu,

javljaš se prosto prošireno,

neko tamo je u prolapsu,

al' nebitno,

tebi je u redu.

Photo credit: ĐB

Dok vezuješ pertle

da izbegneš pogled,

ništa od toga ne pomaže,

u glavi sam ti lepi,

iako imaš obaveze.

Mi smo pogrešni

i neutešni dvojac,

trpimo, kotrljamo,

brojimo zvezde,

a tmurno je...

i kako ti voliš reći,

nebito je.