Tri toma knjiga vremena.

Kada sam ti onomad oprostila ćutanje

na moje prosto pitanje - da li sam jedina ruka za držanje, 

a u stvari sam ti pomogla da samopouzdanje udari u crveno

i budeš slika i prilika svih ovozemaljskih estrogena, 

dobila sam poljubac u kovrdže i reč, 

koja spašava svet od potopa mojih suza.

Bićeš.

Delio nas je predeo sa nejasnom putanjom,

a dobro osvetljenom i jako kolorizovanom.

Ti voliš crno beli film,

meni zamućen vid od svih mojih pokušaja

da budem deo tvojih ekterijernih linija enterijera.

Gubim se u usnama tvojim i glasnim žicama svojim,

dok upinjem se da kažem-počinjem da te volim.

Evo ima tome tri toma knjiga vremena, 

a desilo se prekjuče.

Ostavio si me.

Bez teksta.

Ja puna strofa i refrena,

spremna da zablistam,

a, zapravo, listam google maps

i želim da prođe ovaj prolaps,

da iskoči tvoja silueta kroz špijunku

i reciklira godinu ovu,

donira mi malo kiseonika,

za sva naredna

grljenja,

sklanjanja,

maženja,

bežanja,

ludom radovanja,

pametnom dosta bez svih ovih prideva.