Monopol.

 Gorčina što izaziva simptom nesposobnosti

vrti mi mozak do besvesti.

Udaram glavu o prozor,

modrica raste,

znak je da ostavim te skroz.

Izlećem iz gneva,

dok pokušavam doći sebi od bola.

Dan sunčano doziran,

ja opsesivno, a malo i kompulzivna,

briljiram u svojim neuspesima.

Večna dilema, zašto te nema

i nemoj više tražiti

od mene ruku spasa,

jer stisak je težak

i želim i prezirem

tvoje umiljato telo.

Photo credit: MP

Plišano se ponašam.

razgovaram besno sa sobom,

tražeći odgovor u svim našim vrelim dešavanjima.

Ti si splet okolnosti.

Npravio si mi pomeraj iz realnosti.

Ti si značajan trenutak gubljenja 

sopstvene kontrole,

uletevši mi u vidokrug emocija,

napravivši  mi najskuplju pesmu od života.

Dok pokušavam da saniram modricu na glavi,

stiže tvoja poruka,

e, aj me negde uglavi,

za kafu i one naše stvari.

Upravo sam dobila gratis vožnju balerinom.

Ti bi igrao monopol,

onu našu stvar,

dok ja sastavljam sopstveni mozaik

i isterujem na čistinu svu našu brljotinu.

Znam, staćeš na besno skupo polje,

kupićeš Ženevski trg.

Ja ću prekrstiti noge i

čekati da se desi bolje.