Klot frket.

Ti me pitaš šta mi je,

ja sam na putu do trpezarije,

supa je vrela, biće finih elektrolita.

Stilska figura onomatopeja,

nastupa odmah nakon znojenja.

Probijali smo, tako, decibele

do momenta dok nisi kliknuo na taster

za hitno otvaranje vrata.

Panika.

Ja, špricer izdanje, 

dan kao stvoren za pranje prozora,

ti, devičanski lepotan, 

šunjaš se kao u budističkom hramu tišine,

skupljajući svoje asesorajze,

da ne bi posle plaćao transportne troškove kurirske službe.

Sećam se, imao si taj miris nelagode,

kao da si dugo stajao ispod poliesterske pagode,

čekao si da progovorim šta bilo.

I to sve u momentu kada Roki, znojeći se, 

trči ka Pikasovoj izložbi filadelfijskog muzeja,

emotivno zapomažući, 

jer prezire individualne posete umetninama.

Izgovorila sam ništa, belo zureći u mali ekran.

Taj aperkat je dugo gostovao na mojoj bradi.

Ti si sada već na porodičnom letovanju.

A ja sam posvećena pletenju.