Tuš kabina puna sapunice.

Slivnik zapušen.

Nikako da misli teške propustim kroz sanitarni odvod.

Vazda neki povratak.

Povratak k'o okovratnik.

Okovratnik od nerđajućeg čelika.

A čelik pritiska.

Pritisak se diže.

Duže mi se piše.

Pisakram svakog dana,

jer vrelina oduzima.

Sabiram oduzimanja,

što priređivao si mi stalno

svojim nestalnim, mada uglavnom,

nestabilnim emotivnim foliranjima,

jer mi smo ništa ozbiljno,

samo produženi snošaj

jedne neodoljive prilike.

Sva je prilika da smo sve produžetke probili

i sva je prilika da se lenjo vucaraš

po mojoj posteljini.

Posteljina ne,

ali tvoj lik je skroz uštirkan,

a dela veoma pažljivo odabrana,

nema fatalnih grešaka

u recitovanju laži

da si moj 

od jedan od osam - nos ti posran.

Letnje računanje noći

vucara me do nemoći,

da svarim tvoje postojano nepostojanje

i lako čitljive baljezgarije o strpljenju,

koje sva vrata otvara,

iako si, zapravo, samo jedna utvara

od koje se topim,

jer drugačije nisam uspela.