Poroci slobode.

 Kada zaslužiš, osvojiš i pokušaš da zadržiš,

teško ti je da razumeš zašto je moralo tim redom.

Dodaću u taj niz i bez teskobe,

da ako odeš, ne vraćaš se po svoje kašike i peškire.

Dugo već osećam da povremeno mi se vlaže obrazi.

Ti si slan i aorist i egzistiraš u alkoholu,

ne znam, ali sigurna sam u suznom kanalu.

Katkad i u nekom tekstu pesme, kada puštam plejlistu,

dok šminkam se u toaletu.

I svi moji poduhvati počinjali su različito,

završavali se isto...

Kada sam se zapitala, a tada je već bilo kasno,

da li mi se može dopasti takav intelektualac,

već sam upala u rezervoar pun mudrolija.

Nisam brinula o sebi toliko,

koliko sam detaljno vodila računa da sam ti

u vidokrugu i kada smo u zanosu

i kada smo do srži posvađani.

Nešto sasvim bezobrazno desilo nam se

i to je tako očekivano.

Koliko god se trudili da lažemo mozak

da svi nagoni su iznenadni,

da emocija nema,

da ptičiji izmet je sreća organska,

da reagujemo samo kada je kocka bačena

i da ježim se uvek kada dodirneš mi podbradak,

a zapravo se skrivamo iza nas samih

i sopstvenih odabira da budemo

jedno drugom osoba za razne teme.

Priznajem.

Bila sam nesigurna.

Gotovo u svakom našem zajedničkom trenutku

postavljala sam svojoj savesti pitanja

ovim redosledom:

Kada?

Sada?

Prerano?

Odmah?

Prekasno?

A ti si me čitao,

nepogrešiv i veoma detaljan za stolom,

u krevetu umetnik,

mada, ponekad i IT stručnjak.

Brzo sam se svikla na tu programsku šemu,

iako je bilo povremenog prekida programa,

jer si me vešto izbegavao

pod plaštom umora i upadanja

u duboku hibernaciju.

Odabir reči u rečenici 

da ti ne utičeš na moje odluke,

jer se svako od nas definiše

kroz sopstveno rezonovanje 

i ko zna da li je tvoje mišljenje ispravno,

ono je samo lično i bazirano na tvojim iskustvima

i sva druga objašnjenja sa guglove psihologije.

Shvatila sam da se menjam, sazrevam,

prihvatam te i dok besediš i dok jebeš.

Značio si mi.

Eto, rekla sam i nije mi lakše.

Da, imala sam grčevito lice,

jer sam uvek bila na ivici

vrištanja od radosti

i nelagode koliko mi je lepo

što sam deo tvoje slobode.

I tako hipnotisana da smo par,

ostala sam bez daha u momentu

kada sam pomislila da će sa tobom biti

scenario sa mnom u glavnoj ulozi,

dok si sedeći u mojoj fotelji mesecima,

milujući mi stopala,

pisao poruke drugoj glavnoj ulozi,

ljubivši me na hodniku, uvek bez reči,

lepivši mi, svaki put, etiketu bez cene,

jer kolateralna sam šteta,

a htedoh ti reći

da volim našu slobodu i sve njene poroke.