Siže jednog otiska

Pričaš neprekidno da ljubav je kao vino.

A gutljaj je katkad gorak

nisam naviknuta na taj iskorak,

jer ništa ne teče, samo curi.

Delima se dičimo, telima udaljavamo,

vlažnost je visoka.

Ljubav je buđ, 

rđav alat 

i vešta ruka što me čvrsto drži, 

al' slabo greje....

Svaki trenutak važan je

kao pranje zuba pre spavanja.

Uvek koristiš moju četkicu, jer je tvoja redovno precvetala.

Puštam tvoje bakterije na svoje,

verujući da što je tvoje,

moje je zadovoljstvo....

Svidja mi se tvoje srkanje,

jer nikada onda nemamo pauzu u komunikaciji.

Mi se ne volimo, mi se mrzimo, do neba i nazad i što smo više u krevetu, za stolom, na stolu, u tuš kabini ili u nekoj divljoj sredini, mi se toliko mrzimo, da pucaju prohromski ventili.

Pitao si me šta ćemo sa nama?

Razmišljam evo već nekoliko dana, da li je moguće da sam u orgazmu pri svakom našem razgovoru?!

Da li sam sebična ili sujetna slika i ton, dok mi držiš govor o značajnim klimatskim promenama u našim pozama. Gde sam i koliko vlažna, dok me mazi tvoja... reč.

Sa nama ćemo biti fini, dostojanstveni, pažljivi, 

vredni tragači emocije što tera nas 

u intimne detaljne igrarije.

Sa nama sreća, da hvala.

Sa nama srećnija, uvek.

Sa nam dobar dan, trudim se.

Sa nama miran san, ipak zauvek.

Mrzim te...