Alisa

Clear and soft as water. Genuine and innocent as childhood.

Clear and soft as water. Genuine and innocent as childhood.

Clear and sof....I'm reading the same text again and again....I'm in love.

Ajme meni. Lipo misto, lipo more, lip osjećaj... Pozne godine dvadesetog veka, drugo poglavlje osnovnog obrazovanja. Mozak i telo u disbalansu, a radoznalost ih povezuje. Taj period mog života obeležila su, između ostalog, divna mediteranska leta u Dalmaciji, na samom njenom jugu, gradu Dubrovniku. Nekako je bilo tradicionalno, roditeljski sastanci, pokupe se đačke knjižice, a u njima pljušte petice, nagrada na pragu...summer, the real one, is about to begin. U vintage prevoznom sredstvu, s'nestrpljenjem sam iščekivala da ugledam tablu DOBRODOŠLI, WELCOME, WILLKOMMEN, a sa leve strane omiljenu mi boju u ovo doba godine – marine blue. Sve je bilo tako dobro poznato, kamena kuća, hladna, a tako topla, balkon sa njenim Veličanstvom kamelijom, pogled pobednički. Moji roditelji su uvek insistirali na tome, jer letnja jutra podrazumevala su takav eksterijer sa dodatkom kofeina i ceđenog voća. Hvala DNK za nasleđeni hedonizam.

Sestra i ja smo u to vreme bile vrle plivačice i kupačice, tako da smo bez problema dobijale wild card za samostalni boravak na plaži. Mada se onaj, gore pomenuti, pogled sa balkona nekako uvek pružao ka toj plaži.

This photo belongs to respective owner - Jelena Antić

Početak godina sa sufiksom – teen obeležio je i moj novi modni hit – dvodelni kupaći sa pertlama i upravo je tada, baš na wild card plaži doživeo svoju premijeru. Mislim, nije bilo do mene, do tela je. Voda kristalno čista, boja neponovljiva, sestra i ja srećne kao nikad do tada. I dok smo jedna drugoj pokazivale koja je bolja u leđnom ili prsnom stilu, osetila sam uzburkanost vode, mehuriće oko sebe i neki čudan dodir po butinama. Preplašenost ovladava, a adrenalinska jačina glasa uzima maha. U zanosu vrištanja zatvorenih očiju, osetih još jednom taj isti dodir, sada po nadlaktici. Najednom, ugledah biće, iskolačenih očiju i nejasnog tona, kao da želi nešto da kaže.

O da, stres je učinio svoje da nakon kasnog paljenja shvatim da to biće je mladić sa ronilačkom maskom u pokušaju da savlada mene i moj stres zajedno. I mada nisam dozvolila izvinjenje i mada sam vikala i gestikulirala do iznemoglosti, osetila sam blago trnjenje u e-zonskom delu tela. U svakom momentu kada bi me dotakao puls se ubrzavao, trnjenje se nastavljalo, mozak se grejao. Osećaj nerešiva jednačina, nejasan i neobjašnjiv. Nisu mi pomogle ni petice iz matematike, fizike i biologije. Ne sećam se ni imena, ni lika, ni kokte, ni krofne koju je kupio za iskupljenje (podsetila me je sestra), ali se sećam tog, slobodno mogu reći sa ove distance, čarobnog osećaja, koji osim što je izmestio pertle sa mog kupaćeg kostima, izmestio je i mene i smestio u space between my dreams and reality. If  I could dream it, I could make it so, mislila sam. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ne, ustvari, ljubav u prvoj vodi, a kasnije samo sećanje na taj osećaj, kad god doživim fizičku konekciju.......

How well did I love? How fully did I live? How deeply did I let go, gledam se i pitam se, dok pokušavam da uvučem svoje kukove u tridesetosmicu crne boje do kolena, mada izvod iz knjige rođenih kazuje da tamo već jesam. Made of honour je spremna. Mlada mi je obezbedila vozilo, da nove flekne ostanu nove do kraja event-a.

Ulazim u auto, nameštam se da pucam od osmeha, a samo može pući moja haljina i uredno se predstavljam. Kasniš, ne želim ni da pogledam na sat koliko, progovara ''vozač'', oštro, odsečno, da svako slovo jasno i glasno čujem. Military man, chill out, pomišljam. Ukoliko imaš štopericu umesto sata, sa jasnom slikom mene – frizura, šminka, delovi odeće, visoke štikle i peticom iz fizike, možda bi mogao da sračunaš kojom brzinom km/h sam se spremala i koliko tačno sekundi zakasnila, odgovaram isto tako glasno, da ne gubimo na oštrini i pucam od kiselog osmeha. Razumemo se, ipak je prvi utisak najbitniji. Progovorili više nismo, samo smo razmenili po koji pogled, verovatno da bismo se upamtili i po koji turšijast osmeh. U godinama kada sam izbacila sufiks – teen, uspešno sam razvijala samokontrolu i lišavala se nepotrebnog stresa.

Nakon završenog ceremonijalnog dela, event je, zapravo, krenuo. Terasa, bazen, prirodno okruženje, kokteli, muzika, kuma (mlada) i ja u totalnom delirijumu. Flekne moraju ostati nove, dakle, sandala bez i nastavljamo da partijamo. Kao i svaki svadbeni protokol, pa i ovaj, imao je svoje momente u laganim tonovima. ''A song for you'' Donny Hathaway, moji tabani na zasluženom odmoru, najednom začujem oštar, vojnički ton. Prepad u najavi. Brzinom x km/h i željom y, približavam se objektu z i pitam da li si za ples, govori ''vozač''. Odsečno odgovaram, sir, yes sir.  A onda se dešava....o da, doživljavam dodir, a nadasve, osećaj ljubav u prvoj vodi, gde celo telo trni, butine se grče, mozak se greje, puls ubrzava. Bljesak. Neponovljivi osećaj se ponavlja. Ja u bestežinskom stanju, a pesma nikako da prestane. On se neprestano osmehuje, steže mi dlanove u znak izvinjena i govori da ću imati mirnu vožnju do kuće. I bejaše tako, sa usputnim zadržavanjem u coffe to go and place to relax. A tamo sve vrvi od vintage-a. LP izdanja, moja omiljena, nameštaj, so 20^th century, uramljene fotografije sa porodičnih letovanja, klasici na policama, prepoznajemo se, a ne poznajemo se.

Svakom osvešćenju i buđenju prethodi onesvešćenje. Da, onsevestili smo se od uzbuđenja, od vreline, glatkoće, mekoće....lansirani u zemlju čuda. Upoznajem telo sa njim, želim da upoznam svet sa njim. Ovo vredi truda.

Moje ime je Alisa! Uzimam kusur od četvrte decenije, dešavaju se čuda i uživam u istim.

POVERLJIVO: On – vojno lice, ronilac pri vojsci. Detinjstvo proveo u Dalmaciji. Još uvek nije otkriveno da li je to biće sa ronilačkom maskom s'kraja osamdesetih dvadesetog veka u vodama Jadranskog mora.