Da sam, da je...

''Zemlja se okreće oko svoje ose, ređaju se godišnja doba, rađaju se ljubavi.

Deceniju pre, na zalasku leta, preterano prirodno provetravanje mog uzavrelog apartmana dovelo je do ograničenja određenih pokreta. Ispitni rok se kontrahuje, moj mozak u spazmu. Hitna medicinska pomoć prekopotrebna. Dolazi on – visok, markantan, čvrstih dlanova, jakih obrva, 2.5 dana stara brada, dve reči – dolazi muškarac.

Preispitujem zvezde....mora biti da je Mesec u Vagi, jer stvorena sam da uživam, da mi se prikazuje samo lepo, da osećam samo lepe mirise....why be an ordinary day, when it can be extraordinary. Sama pojava njegova bila je u datom trenutku dovoljna da se mišići opuste. Mi se poznajemo, progovara bariton. Kako, molim? Lagano počinjem da menjam boju lica, sa izvesnom dozom neprijatnosti...kako ja ne znam, kada sve vidim i uvek sam dobro informisana. Mi smo, ustvari, komšije, nastavlja on. O bože, čoveče, jel si došao da me masiraš ili blamiraš, pomišljam. Ja sam komšija iz 3D apartmana, ne prestaje sa predstavljanjem. Uh, situacija je ipak bronhi, nije prvi komšija. Drago mi je 3D, na pravoj ste adresi 1F, osmehujem se zavodljivo (ili sam bar mislila da to tako izgleda).

Dok je pomoću aromatičnog ulja izučavao anatomiju mog tela i pevušio Marvin Gaye-a, onako tiho, više za sebe, meni se zamišljena slika 2D meant to be man ostvaruje u vidu 3D komšije. Telo je doveo do usijanja, ali sam uspela napraviti željeni pokret. Naredni tretman zakazan već za sutra. Ja nestrpljiva. Ne prepoznajem se.

A onda me 3D sutradan ponovo iznenađuje. Danas sam plus one, govori on i pokazuje gitaru. Meni počinje da biva jasno otkud tako vešte ruke sviraše sinoć po mom telu, a danas na pravom instrumentu.

This photo belongs to respective owner - Jelena Antić

I tako, dok je Zemlja pravila pomeraj za 23^o26', a Sunce bilo udaljeno 150 miliona kilometara, nastajalo je veće zagrevanje mog tela, javilo se ubrzanje ka mom ekvatoru, puls se ubrzavao, moji obrazi alarmno crvene boje...desila se ljubav. 3D me ostavlja ukočenu, ali od prizora koji mi servira. Moj ekvator se topi, a 3D u svoj svojoj veličini svuda po meni...trans u najavi. I would do anything to make my lover happy, recituje on. Sweet dream or a beautiful liar, pevušim ja. Nedugo, zatim, iz pop kulture, prešli smo na ariju. Live your life and forget the age.

On tako nenametljiv, a strastven i ja, koja govorim istinu ma koliko gorka ponekad ona bila, predstavljali smo dva nedostajuća delića u našoj life puzzle. Bioskopi, pozorišta, koncertna dešavanja, jer lepše je s'kulturom. Planine, jezera, banje, mora, jer zanimljiva je geografija.

This photo belongs to respective owner - Jelena Antić

Gradili smo i ulepšavali našu životnu slagalicu, poznavali i upoznavali se....i tako 365 dana, a bogami i 366. This relationship is like a drug. It will kill me or give me the best feeling of my life, katkad su mi se javljali oblačići sa takvim rečenicama. A onda on nešto iskomponuje, odsvira, otpeva i totalno me baci u nirvanu. That 1 text, 1 word, 1 move can change my mood in 1 second.....in the mood for love. 

E – zone se poznaju, svaki mladež takođe, nezgodni mali prst na levoj nozi i budem omamljena, paralisana i izmeštena iz 3D u 4D dimenziju. Dugo smo bili u toj dimenziji. Odrastali smo i sazrevali zajedno, mada, kasnije će se ispostaviti, to je bilo samo priviđenje i neostvarena želja, jer sve ovo je, ustvari, jednina. Kao na pokvarenom monitoru, 3D slika pretvarala se u 2D do potpunog iščezavanja. Iselio se i nestao na trenutak, u vidu nekoliko meseci. Odjednom, moj original život postao je falsifikat.

Milion neuspešnih pokušaja da nastavim dalje, da ne vraćam film unazad, da ne mirišem na njega, da ga ne vidim u svakom kutku našeg carstva, da izbrišem našu play listu omiljenih kompozicija i milion i jedan pokušaj da prestanem govoriti MI.

A onda se pojavio, kao mačor na usijanom limenom krovu i vratio me u studentski apartman 1F i njegovo 3D izdanje. Postavlja se pitanje, koji je bio moj naredni potez?! Ono kad omiljenu pesmu, u trajanju od 8 min.(god.) uporno vraćaš na prve taktove, jer ti se, ustvari, baš ti delovi najviše dopadaju.

Da, volim ga, navučena sam, pomoći bez.... a duboko u sebi vrištim od nezadovoljstva, što sam u pit stopu taaaako dugoooo. Ne umem, ne znam, ne mogu, ne želim ili nešto peto, da vratim sebi sjaj.

Naravno, he was amazing at pulling things off  when it comes to the last minute. After all, we are not enemies, either couple, we are just strangers with lot of memories.

Eh, da sam, da je.....''

Slušam, dakle pišem.