Više soli, manje zbori.

 Uključila sam ringlu,

sačekaj me minut,

želim da sakupim sav svoj bes

i pretočim ga u prljav veš,

da operem ga jeftino

i potrošim malo omekšivača,

treba mi za duge dane

natopljene nostalgijom

sa kojom si me ostavio.

Šta je to za mene,

mislila sam

i sve lepo osmislila.

No, taj jedan stisak,

sve je poremetio.

Umesto da mi prekipiš,

počinješ naglo da mi se svidiš.

Ta tvoja odlazeća silueta

podiže me sa laminata.

Sve vreme govorim bez tona,

ti se ne okrećeš, naravno,

to je tako neprikladno.

Koža mi je suva,

tvoji tragovi su svuda,

budim se na moru,

malo sutra...

Ukus.

 Kasno kao dan,

što curi niz stepenice,

jer zapeli smo kod treće.

Jasno kao loša slika

na starom EI ekranu 

sa devet kanala,

a mi se ne prikazujemo

ni na jednom.

Noć je divna.

Spustimo kapke

i družimo se sa nama samima,

dok se ne pocepa tkanina.

Jutro je trezno,

jer mlatarali smo ekstremiteta 

besno.

Novi dan

liči na prethodni.

Težak si mi,

a nedostaješ.

Znam, do mene je.

Ne razmišljam čisto.

Ubila me ova klima. 

Filteri su zaprljani.

Mi,kao pašteta razmazani.

Bajati.