Više soli, manje zbori.

 Uključila sam ringlu,

sačekaj me minut,

želim da sakupim sav svoj bes

i pretočim ga u prljav veš,

da operem ga jeftino

i potrošim malo omekšivača,

treba mi za duge dane

natopljene nostalgijom

sa kojom si me ostavio.

Šta je to za mene,

mislila sam

i sve lepo osmislila.

No, taj jedan stisak,

sve je poremetio.

Umesto da mi prekipiš,

počinješ naglo da mi se svidiš.

Ta tvoja odlazeća silueta

podiže me sa laminata.

Sve vreme govorim bez tona,

ti se ne okrećeš, naravno,

to je tako neprikladno.

Koža mi je suva,

tvoji tragovi su svuda,

budim se na moru,

malo sutra...