Ukus jedne nade.

 Gorke su ulice

dok tražim izlaz 

iz ove moje nesmotrenosti,

kada poželeh tvoje naručje.

Mislim da uopšte ne želim da znam

da li si ti ikada hteo moj predeo.

Ne namećeš se,

volim da sam blizu tebe.

Ne gledaš me,

mirišem na tebe.

Tvoje zalizano čelo,

gde odložiš povremeno naočare,

ne smeta mi.

Tvoja tesna koža u košulji,

ne gnušam se.

Photo credit: MP

Tvoja muzika,

ne slušam je,

čitam ti sa usana.

Tvoje replike 

su mi jedine prilike

da čujem taj zvonak glas

kako odjekuje mojim krvotokom.

Tvoja slika je jedino 

što me budi iz kome

mojih košmara i svih prethodnih medikamenata.

Da li sam na obali ili smo samo kopali

po našim događajima kojih nije ni bilo,

jer ukus jedne nade čini da samo trepnem

i tvoja nano blizina postaje moja istina.