Favela.

Sve je počelo tako neralno,

a onda postalo realno.

Nedugo zatim smo glumili par

i ubrzo posle toga otkrili fabrički kvar.

Evo ima tome decenija,

ja izašla iz svog delirijuma nisam.

Gledam te još uvek kao svog,

ti, oskarovac na svim govornim područijima.

Pleniš.

Preda mnom peniš

da sve bi bilo drugačije,

da ja nisam popila viski,

dupli,

a ti samo sa ledom,

krpu,

jer up'o si u betonsku rupu,

zureći u mene.

Photo credit:MP

Ja, naivna, humanog karaktera,

reagovala na keca,

pretrnula od straha,

da ostaćeš bez svog letovanja.

Upekla je zvezda.

Znojili se jesmo.

Moj lepljivi pazuh 

i tvoji jecaji,

jer bolelo te,

nije da nije.

Zglob nije stradao,

iako se neko nadao.

I tada je sve počelo...

Moje iščašenje mozga

kad god je bila manja ili neka slična gozba,

plavuša je vazda verovala 

da su reči i dela

neraskidiva veza ili je plavuša to htela,

a zapravo smo bili favela,

previše nas na istom sanitarnom čvoru...