Bežanijska kosa.

Bez opravdanja  za začinjena 

fekalna prikazivanja,

što činio si svojim prisustvom 

u danima kada obuzimala me je požuda,

izdvajam jedno sa najviše arome.

Ostavljen sat,

pena za brijanje

i jedna čarapa.

Dugo sam, potom, 

mozgala značenje

ostavljenih predmeta.

Nema se vremena za guljenje

kućišta skupocenog ukrasa ručnog zgloba,

dok maziš me po licu i grebeš mi bokove.

Čarape po posteljini ne podnosim,

a tebi slaba cirkulacija.

Priznajem, loša procena tvog stanja

po pitanju mog celokupnog izdanja.

A onda zora bude na isteku,

plamen bliskosti se prekida,

žurba neviđena,

ćutnja sveprisutna.

Uvek mi izgleda kao da si na kardio traci,

bežeći od mog osmeha i svojih tegobnih demona.

Nameštaš frizuru ispred ogledala,

okrećeš mi leđa, jer pogled je kliše,

dok digitalno biće u meni

traži buljavi stiker

da pokažem ti koliko si swadak (analogno sladak)

sa tom šiškom na niskom čelu.

Ili je samo do mene 

i to što želim da provodim vreme

sa svim svojim onim danima

i tvojim bežanijama.