Neotesana površnost.

Ova gruba vremena ubijaju svaki emotikon u meni.

Ne znam ni da kliknem, ni da izgovorim.

Pisanje sam odavno zaboravila.

Ooooo, površnosti,

tako si duboka,

naizgled trenutna,

brzo ćeš me proći,

ali avaj,

bivstvuješ prilično,

a ja se ne snalazim odlično.

Periodično pomislim

da ćeš poželeti moje sve dubine i daljine,

moje mane i vrline, 

moje bore i široke kukove,

moju misao i moju ljubav.

A onda kupim šamar,

usidrim se u omiljeni komad nameštaja

i isplačem lavorčinu,

šetajući kroz sve divne emotikone

što učiniše ovu našu spojku na prvu tako idiličnu,

a kad se lopta spustila,

želja je popustila.

Suštinski nije ni postojala,

osim instinkta

da budeš muškarčina

sa nekoliko S.O.S. brojeva u imeniku.