Među javom i med snom

Make the bad times good and the good times unforgettable...

Praznično-neradni-euforično-akcentovani momenti targetovali su i mene. Moja saputnicAna i ja odlučile smo da naša stopala buongiorno a tutti govore bar na kratko. ’’Dugo’’ su trajali pregovori i dogovori u vidu jednog kafenisanja u omiljenom nam kafeu. Sporazum je potpisan. Na našoj mapi sa velikim slovom X označena je kraljica Jadrana – Venecija. U svoj svojoj veličanstvenosti i lepoti, duhovnom bogatstvu, dočekala nas je okupana Suncem, mirisom Jadrana i prugicama plavo/bele kombinacije sa nezaobilaznim slamnatim šeširima preplanulih gondolijera. Nas dve vrištimo od sreće i zadovoljstva, jer prvi utisak je najbitniji.

Preteške kofere nismo osećale, poletnije nego ikad, prijavljujemo recepcionaru naš dolazak uz jednostavno pevljivo ciao a tutti, sa isto tako jednostavnim procvetalim osmehom. Smeštamo se u sobu rustičnog mirisa, visokih plafona, predobro osvetljena, jednostavno nestvarna. Fotoaparati su tu, mapa grada je tu, dobro raspoloženje je tu...kraljice Jadrana, mi smo tu.

Potkovane znanjem i predznanjem sa ocenom pet iz orijentacije, lako dolazimo do Duždeve palate i Trga Sv. Marka, žile kucavice naše  kraljice. Na trenutak ostajem bez daha, pitam se da li je ovo trajno ili prolazno, sreća ili želja da se bude srećan. Čujem zvuk violine, vidim mnoštvo lica – belih, crnih, okatih, kosookih....i sva nasmejana. Osećaj apsolutnog zadovoljstva. Hvala kraljice.

SaputnicAna i ja nastavljamo još poletnije nego na početku, prelazimo mnoštvo ponte-a i dolazimo do jednog sa koga se pruža čaroban breathtaking pogled  na Kanal Grande. Uzimamo macchiato to go i rešavamo da uživamo u pogledu, ispijajući, više nego odličan, kofeinski napitak, jer Italijani su majstori svog zanata. Sedamo na ’ladan beton (bubrezi izvinite, ali macchiato i kanal Grande imaju prednost).

I dok pravim prvi srk i prvi pogled, začujem decibele na desnom uhu – pogled na tvoj pogled je nešto najromantičnije u ovom trenutku. A pogled na fleku na mojoj beloj bluzi je nešto najbesnije u ovom momentu, govorim. To je prolazno, devojko. Ono što je trajno, to je ti, tako senzualna, vatrenog pogleda, ja pomalo drzak, ali neposredan, ovaj kamen na kome sedimo star stotinama godina, kanal Grande i kraljica Jadrana. Don’t stop ’til I get enough, pomislih. Umetnik u srži, tour guide na površini, da ako se u ovom materijalističkom svetu može plivati. Da li zbog kolorita koji me je okruživao ili zbog opojnog mirisa koji je slana voda ispuštala, prepuštena bejah umetničkom turističkom vodiču. SaputnicAna  mi nije zamerila, predobro se poznajemo. Svaki kraljičin inč sam upoznala, njena najskrivenija mesta moj umetnički tour guide je otkrio. Branč uz bruskete i aperol špricer bili su nezaobilazni. Njegova neobično duhovita karakterna crta su kao diamonds in his crown. He certainly did anything in order to make me satisfied and happy in that very specific moment.

Vešto sam tih dana izbegavala romantične trenutke. Međutim, poklekla sam. On i gondola čekali su me ispred hotela u dogovoreno vreme – suton. Moj umetnički tour guide dočekao me je blistavog osmeha, obučen u stilu pravog Italijana – uticaj sredine, sa domaćim doskočicama. Oh, ovo će biti fun and trouble, pomislih. Nevešto upadam u gondolu, on iskusno pomaže nespretnoj turistkinji, događa se bliski susret treće vrste – dlan o dlan, nos o nos, trepavice o trepavice. Ah, ta nepristojna blizina. Uspeli smo se nekako upristojiti i krenuli voziti. 

Photo by - Mila Panov

Presecali smo kanale, pozdravljali prolaznike, uživali u pruženim nam pogledima. A onda se najednom počela pojavljivati ona, tako grandiozna i veličanstvena. Ja čujemo njegov glas – ’’...zadivićemo svetske kolute, zvezdama ćemo pomerit’ pute, suncima zasut’ seljanske stude, da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Santa Maria Della Salute’’ . Nastali su minuti ćutanja i bujica nekakvih nestvarnih osećanja. Intermeco je prekinuo moj recitator, da ne bude sve preterano bajkovito.

Oseća se u vazduhu aloe vera, govori on. To je moj balsam za usne sa UV zaštitom, nekako bojažljivo izgovaram. Čuo sam da je aloe vera prirodni medikament, a ja imam ogromna gušenja i aritmije, požalio se on. Možeš li mi pomoći? Ja šta ću, kud ću, pacijentu se mora pomoći, Hipokrat tako zapoveda i krenem da isceljujem. Pojačavao se feniletilamin, dopamin i norepinefrin.....ljubavna euforija me obuzimala. Sve je delovalo tako sočno i neodoljivo. Stvarali su se valovi. Gondola je upravljala sama. Verovali smo joj. Tačnije, nije nas ni pitala. Razbuktale strasti, neobuzdane želje, bejasmo bili dovezeni do najudaljenijeg ostrvskog naselja Mir Burana. Uz glas galebova, kraljica Jadrana nam je poželela dobro jutro. Nemo smo se rastali. Reči su bile suvišne.

Da li moj san postaje jači od jave?!

You will never know the true value of a moment until it becomes a memory.