Zoom

Vision is something seen in a dream, trance or ecstasy, especially a supernatural appearance that conveys a revelation. Vision can provide a lens into human nature and reality.

Pretpostavljena slika budućnosti, odnosno predosećaj budućih događaja, dugoročno željeni rezultat, slobodna identifikacija, evidentiranje i rešavanje problema na putu ka ostvarenju. Vizija, ne?! Taj događaj sa odgovarajućom čulnom stimulacijom u jednoj određenoj situaciji i posebnom stanju organizma, e upravo takav jedan se desio meni.

Gužva se napravila ispred dvorane, dva sata pre željenog događaja. Ja, kao veliki obožavalac i poštovalac opusa dotičnog muzičara, pozicionirala sam se na vreme. Dobrovoljno sam se javila da zauzmem sebi i prijateljima dobar pogled i pregled. Uključujem optički zum, digitalna slika se izoštrava milisekundično i najednom mi se ukazuje upražnjeno mesto na tako dobroj poziciji. Udobno se smeštam, dobro opskrbljena popcorn poslasticom i krećem u akciju laganog savlađivanja iste, dok ne krene concerto. Da li zbog preukusnih kokica ili zbog stanja uzbuđenosti mog organizma, ugledah viziju, svetlost na kraju tunela, u vidu širokih ramena, naročite visine. Uh!

This image belongs to respective owner - Jelena Antić 

Gase se svetla, kreće romantika, concerto is about to start, popcorn are gone, krećem da isprobavam glas i dlanove, kad začuh glas – vi, zapravo, sedite na mom mestu. Onako izbezumljeno, ne gledajući, sa osećajem neprijatne aritmije i povišenog tlaka, počinjem da ustajem. Međutim, pokazuje se na delu čvrsta muška ruka – dodiruje mi ramena i govori – sve je u redu! Želeo je da se uveri da je prava osoba na pravom mestu u pravo vreme. Ja, fino vaspitana, usuđujem se da uputim pogled i shvatam da gledam pravo u viziju, gore pomenutu. Na kratko izgubih moć govora. Uključujem alternativni vid komunikacije – osmeh, sleganje ramenima, ruke sklopljene u prayer pozu. Mrak, zaglušujuća buka, desetak hiljada ljudi oko nas, a ja vidim svetlost. Činilo se kao večni bljesak. Kenonovo oko sa 3x optičkim, 5x digitalnim zumom i  širokougaonim objektivom počinje da analizira njegovu kožu, oči, ruke, osmeh, usne...oh my gosh, digital love. Vraćam se u realnost i obećavam mu piće za ustupljeno mesto. Vlasniku mesta se ta ideja dopala, s’tim da moram za, najkasnije, tri sata preći sa reči na dela. My inner voice neprestano je ponavljao yes, yes, yes, yes, yes.... važi, ali imam para samo za  jedno bezalkoholno piće. Matirana sam momentalno – već sam pijan.....od tvog parfema. Ubi me prejaka reč, ali preduzimljivost pre svega. 

Te večeri informacije koje smo razmenjivali pojavljivale su se u obliku slika i muzike. Gestikulacija je bila na nivou, mimika takođe, a želja iznad nivoa. Ne sećam se da sam nekad poželela da se neki muzički događaj što pre završi, a ustvari concerto je bio predigra. Ostalo je bio dobar predosećaj dugo željenog događaja sa ostvarenim rezultatom.

Rekapitulacija lančane reakcije: slobodno mesto je zumirano → refleksija pod oštrim uglom i zumiran je on → digital love → on – vlasnik zauzetog mesta → zumirana ja → on ima samo jednu viziju → ja možda i dve → analogue love.