Virtuela Cruela

The words come from real people, the feelings come from real people, the humor, advice, quarrel, empathy, all come from real people. Does real love come from real people?

Izveštaj od akreditovane institucije da smo voljeni predstavlja uverenje vrhovne sreće?! Da li jednom dobijen izveštaj podleže redovitom prethodnom periodičnom pregledu?

Desila se hemijska veza, privlačna sila između dva atoma. Nije birala ni vreme, ni mesto, ni događaje, ali je izabrala ljude, real people. Astrologija je tako uredila. Bilo je tu više događaja, lepih i manje lepih, wedding and funeral, a interakcija između primarnih i perifernih pokreta, stvarajući hemijsku vezu, dešavala se između istih, gore pomenutih, real people. Nas dvoje, sa izrazito različitim, a tako sličnim afinitetima, pokušali smo se odupreti na funeral event-u, ali nismo uspeli na wedding event-u. 

This image belongs to respective owner - Jelena Antić

Jednostavno, prejake su bile jonske i kovalentne veze između naših atoma. We were possessed and obsessed.

Gledali smo se svakodnevno, jer smo tako bili u mogućnosti. Svaki slobodan momenat, pretvarali smo u zajednički, jer je tako moćnije. Šaputali smo najnežnije i najdublje, a vikali oboje na sav glas od zadovoljstva. Osećaj vrhovne sreće.

Tako brzo i tako nenadano doneo je lepotu u moj život. U početku sam hodala bojažljivo, zamišljenog pogleda sve dok svojim sjajnim osmehom nije osvetlio stazu kojom sam koračala. Moje lice, moje telo, prekrio je strašću. Nastupile su bele noći, sjedinjenje dva sveta u jedan. Istopljeni bejasmo od miline pruženog užitka. U vazduhu se osećala ljubavna epidemija. Zaraženi smo bili.

Kako preživeti jedan minut, jedan sat, jedan dan bez tebe? Isključi se prva ti, meni je tako lakše...i čvrsto spavaj, laku noć... pored njegovog imena stajao je zeleni kružić sive boje. Jedna klik, shut down. Healthy long-distance relationship?! Činilo se da je moguće pretvoriti je u long-term relationship, ali se pretvorilo u long-term touch screen.

Imali smo vezu bez veze, vezu bez dodira, dodire bez veze, a ustvari smo bili realni ljudi zarobljeni u kandžama virtuelne ljubavi. Investirali smo u projekat sa tako malim šansama za realni opstanak. A kada operater obavesti o prekidu konekcije zbog neizmirenih obaveza prema istom, nastupa apokalipsa, sudnji dan. Za boga miloga, pa šta sada? Kako šta gospođice...pa sutra! Ja sam već sada unesrećena, gospodine. Do sutra ćete me dokrajčiti.

A vreme?! Vreme, umesto da isceli, produbljuje ranu. Umesto najtoplije ljubavi, postaje ledena gromada. Umesto da svetli zeleno, volim te zeleno, svetli sivo, a izašlo je iz mode prošle sezone. Jedan minut postao je jedan dan, jedan sat postao je jedna nedelja, jedan dan postao je jedan mesec negledanja. Virtuela cruela.