Bazna, razna, prazna, nebitna....obećanja.

 Obećanja su bazna namirnica 

za lagana jutra.

Obećanja su razna mirišljava lavanda

u ormanima naših želja i strahova.

Obećanja su uglavnom prazna,

jer su puna orgazma.

Obećanja su nebitna,

jer potičemo iz različitih svemira,

premda su glave pune nemira.

Bez brige,

čuvam te u levoj pretkomori,

ne obećavam ti to,

jer osećamo...

Centrifugalno stanje nekih Zemljana.

Kada me ne pogledaš tim tvojim običnim očima,

osećam da si video da je došlo vreme da se ofarbam.

Kada mi se ne nasmeješ tim tvojim tihim osmehom.

osećam da ti se jako dopada moja duhovita blizina,

ali me držiš podalje od svojih ruku,

jer tanka sam u struku,

a i ruke su tvoje i tuđe.

Ništa tu nije naše,

osim obične emocije koja isparava

u vrelom vazduhu tropskih noći

i precizno sračunatih dana ignorisanja.

Bitno da te ne boli glava, lepi.

Ja ću pustiti beli veš na pranje,

jer jeftina je struja,

a i opraće se ovo stanje...

Skidanje.

Ima tome mnogo nano sekundi,

kako si svojim hrapavim dlanovima

dodirnuo moju isflekanu haljinu.

I bila bi to tako beznačajna scena nekog

jeftino budžetiranog filma,

da se nisi nakon toga uselio 

u sve moje mane i vrline,

u sve moje strahove i težnje,

u sva moja stremljenja i 

sporadična skretanja sa uma.

Pratiš me svuda.

Boliš iznutra.

Spolja sam spora u skidanju sa tvog osmeha.

Zagrljaj je teška droga.

Znam, bolja sam bez toga.

Ali, dokle god je sve ovo nebitno,

ti si moja prva pomisao.