Druga strana pedale

Zvuk auspuha,
zvuk česme,
zvuk sata,
zvuk oluka,
zvuk kutlače,
zvuk mora,
zvuk noći,
zvuk sna,
zvuk odzvanja,
ne prestaje.
Mora biti da je od umora,
verovatno od hormona.
Tradicionalno zatupljujem svoje osećaje,
dok naviru svakojaka osećanja
i zvuk se pojačava,
signalizira da realnost je sveprisutnija,
a ti se topiš kao sapun
i nestaješ kroz slivnik tuš kabine iz mog života.
Bilo te je previše, mada nikako dosta.

Photo credit: MP

Ti imaš karijeru, a ja karijes u donjem redu.
Ti imaš perspektivu, a mene mrzi sve pre srede.
Ti imaš boju glasa, a meni, koja ga ne čujem, 
nervoza sve jača.
Ti imaš blender, a ja jamboliju na zidu,
kao umetnički dojam našeg početka,
vrelog, krutog, pivskog i starinskog.
Ti imaš mračan pogled, a ja sam se tačno zajebala 
u proceni da samo dela, ne reči pomažu u našoj vezi,
gde ti vrebaš, a ja krekećem.
Ti si kamera, fotoaparat, galerija slika to-do lista,
a ja mrzovoljna estrogena persona, 
koja ne pamti sopstvene plodne dane.
I sve dok je naša ljubav na prve sarme ukusna bez podgrevanja,
ja ću pričati da ti imaš, a ja ne,
jer meni fali samo delić tvog hleba da obrišem tanjir,
poljubim te u bradu i ja sam srećna.