Čajni kolutić

U momentima kada je jesen prosečna, 
a duša propolisna, 
jedini sjaj je lak za nokte boje vina.
Vreme ne treba gubiti, 
a ni trošiti, 
delanju nema mesta, 
jer su sva zauzeta.
Zaštikliram se posebno, 
izgledam zanosno, 
govorim prosečno, 
gledam te zeleno.

Photo by MP

Ti, prepisan, 
preslikan, 
predivan, 
konzumativan, 
neophodan, 
topao sa medom i limunom, 
pravi čajni kolutić, 
gledaš me nestrpljivo, 
čekaš moje očnjake na tvojoj ušnoj resici.
Oslobodioče bola, 
stojiš kao na konju, 
u stavu dodji da te pomazim. Ja kao tvrd pazar, krhkog pakovanja, 
puštam i dopuštam da od ublaživača bola 
i pojačivača vlažnog zadovoljstva, 
postaješ visoko koncentrovani ubica rečima: volim te.
Indikacija i kontraindikacija tebe, jer nisam te čuvala van domašaja sebe da sprečim pad mene.