Masna fota

Ja jedem,
   spavam,
   oblačim se,
   svlačim, 
   beskrajno smejem se,
   haotično plačem,
   sa zadovoljstvom vučem prste po prašini
   nosim tvoje termo čarape
   bojim tvoje lice u crveno,
   verujem u ljubav ponovo.

Ja mislim da vreme je pravo,
   vodim te u vožnju krivudavu,
   svetlucavo nosim povremeno,
   sviđam ti se više kovrdžavo,
   biram da plešemo zajedno,
   mrzim da gledamo filmove pod istim ćebetom,
   jer su ti stopala uvek hladna,
   al' uživam dok mi toplo duvaš u trepavice
   i izlažeš potanko svoju kritiku.

Ja preterujem u svemu što tiče se nas,
   radujem se kad te ugledam
   sa kesom punom narandži, 
   dok gorim od temperature 
   i njanjavim se tupo.

https://www.youtube.com/watch?v=Qtz7Tp5DD8I

Ja vrištim od sreće
   kad šetam tvoje kuče po keju,
   a tresem se od straha
   svaki put kad zalaje,
   onjuši me, 
   ne daj bože pogleda
   i sva prestravljena
   glumim ležernost,
   ulazim u stan i
   predajem ti ljubimca.

Ti ''srce si,
   taman na vreme'',
   počinje serijal
   vodimo  ljubav stručno
   na polici za stručnu literaturu,
   vodimo ljubav gladno,
   vodimo ljubav hladno,
   vodimo ljubav čisto,
   vodimo ljubav pijano,
   vodimo ljubav divlje,
   svuda i stalno.

I dok sedim u krilu tvog prostora,
  ja ne pitam se ništa,
  samo udišem.

U ponoć, neka se ova masna fota odmota.



   

   
   

Snežni nanosi....

Ljubav u doba mafina

- Ej ćao! Izvini, je'l imaš stotku?
- Koju stotku?
- Pa rizlu!
Zamotaš flert i pušiš ljubav.
Ljubav se mota.
Flert se broji.
Ćaskanje se mrvi.
Nežnim pokretom palca i kažiprsta,
povremenim korišćenjem jezika,
dođeš do ljubavi.
Ljubav se puši danas.
Ljubav se halucinira noćas.
Ljubav se premišlja sutra.
Ljubav, odmah i sada.
Ljubav se gužva u zadimljenom klubu.
Ljubav je uvek u istom govornom području,
ali u drugom veku.

- Gde si, šećeru?! Šta ima, kako si? Stalno mislim na tebe i želim te jako, šećeru moj.

Tri kilograma oralnog seksa u jednoj rečenici.

- Šećeru, nakon svih ovih godina, ja hoću reprizu svega. I života i godina, jer ti si blago.

Tri kilograma orgazma u jednoj rečenici.

Ljubav ide iz dana u dan, a događa se retrogradno i zajedno sa Merkurom lupi u super pun Mesec. Stisne te i dobiješ poklon.

Poklon iz prošlosti.

Poklon, koji je odavno otvoren.

Poklon koji je bajat.

Poklon koji je drag i mio.

Poklon koji treba da ostane tamo gde mu je i mesto.

U prečetirigodine. 

Poklon, koji vodi ljubav za ruku, a jebemo se po Vuku.

- 'de si ženska?! Viđamo se večeras?! Napokon stižem. Nedostaje mi tvoja unutrašnjost. Istraživaću je večeras. Jedva čekam da te stisnem i ugodim ti.

Ja plaćam svoje odluke i ispraćam tvoje dodire.

Ja grlim tvoje hirove i gutam svoje reči jednom dnevno od 3 mg na pun stomak.

Ja trubim svima koliko volim te i jednom godišnje otrčim po kompromise.

- Ljubavi, moramo da pričamo. Mislim, znaš, vidi, ovako, ali, ne znam, ovaj....malo udaljili.

Od ej, ćao izvini, preko šećeru, do 'de si ženska.

Kažeš, porasla sam.

I sav taj klot flert, space shuttle cake, 

došli smo do instant hashtag end.

Što se bore misli jednog Zemljanina

Kad te ugledam ispred pekare,
oblije me znoj, nisam sav svoj,
vrtim se po radnji kao kanarinac,
a želim te ko klinac.

I baš mi je mrzak đevrek i pitica,
al' dvoumim se stalno, jer ulaziš lagano.

Osetim ti puls, jer moj nestaje,
dok izgovaraš slasno ''čašu jogurta, molim'',
ja zamišljam se jasno i 
znam šta bih bio da se ponovo rodim.
Jedino, dovoljno i poželjno,
tvoja čaša jogurta.

Uzdržavam se i gotovo uvek suzdržavam da ti priđem,
ne zato što sam hrabar, kukavica, muškarac,
mužjak, jednokratna pomoć ili sam gotovinski kredit,
a kamatni kreten, već zato što je ljubav čudna, 
strast pruga bez pragova,
a ja odštampan u fontu devetka times new roman.

Ne primećuješ me.
Jebeno dobro si pripremljena
da za tačno 36 sekundi naručiš,
platiš i izađeš,
a ja trepnuo još nisam,
oči još uvek drljave.
Mada i tako, kroz skramu,
neodoljiva si,
magična,
vrela,
drhtava,
plišanih usana,
mirišeš na kremu za ruke.

Nisam gladan.
Toliko se najedem svoje vizuelizacije tebe,
da đevrek stoji bajat već treći dan.
Ukusna si.

Photo by MP 

Ja verujem, mada i strahujem,
neskladno pokušavam da ti se približim,
ali mi motorika ostala na času fizičkog vaspitanja.
Tvoj korak je u desno, moj uvek pogrešno u levo.

Nisi promenila posao.
Nisam ni ja.
O tebi znam samo da si pekarkina komšinica.
Gle čuda i ja sam.
Tih 21,67 sati za ovih deset leta,
koliko se srećemo svakog jutra,
najlepši su u životu jednog Zemljanina.
Ja te sate ne habam, ja ih iznova premotavam.
I verujem mislima svojim, više nego očima.
I znam kada treba zastati, trepnuti i pocrveneti.
Zuji mi u ušima.
Nezaustavljivo kijam.
Šal ne stižem da skinem.
Sunce je najbliže Zemljaninu ikada.
Komšija, kafa nakon doručka?!
Java ili sam postao čaša jogurta?!

Jedan sasvim isti dan

Nedeljom su jutra katkad toliko bučna zbog udara vetra u roletne, 

da se ne oseti miris kafe, a srce kuca kao na pokretnoj traci, 

premda kardio pomeranja u mestu jednako su dosadna kao čekanje 

na stanici nedeljom u stilu ako dočekam bus. 

Zapravo, kuda sam krenula u nedelju?

Nedeljom se razvlačim u pidžami do ponedeljka.

Nedeljom pustim kažiprst po polici 

i poremetim pravni red i poredak

šestomilimetarskoj prašini.

Nedelja je da odem frizeru, 

jer pms tako nalaže, 

ponašam se asimetrično,

da odradim kupovinu,

vitlam tako praznim kesama,

dok kiša ledeno udara,

da otrčim u zaklon

i odgledam se u izlogu

zadovoljna u hormobalansu.

Nedelja je da se govori tiho, a ćuti glasno,

ostavljajući prethodnih šest dana tamo gde im je i mesto,

a prošlu noć odslušati još jednom u svojim ušima,

dodati po koji džez zvuk, da umiri uzbuđenje,

oduzeti po koji perverzni momenat da naglasi želju.

Nedeljom se svaka iluzija, eventualna čežnja,

nedosanjan san ugasi, jer glava tutnji,

a kafetin neuspešno locira razvojni put alkohola.

Nedeljom se broje bore, bez uvijanja i skrivanja,

prave maske od krastavca,

premerava celulit, počinje dijeta od ponedeljka.

Photo by MP

Nedelja je da se lista ''za uraditi'' ostavi prazna

i da se ispuni mudrost ''plan je da nema plana''.

Nedelja je da se čeka tvoje ime 

i kao kad se diže testo od kvasca

i priprema nedeljni kolač za pečenje

na 250 stepeni, e tako mi gore obrazi

kad pročitam te na telefonu.

Odgledam te, kao da sam te videla sa zakašnjenjem.

Ne smišljam odgovor pola sata.

Bez sekunde se premišljam da te vidim večeras.

Nedelja je bezbolna, utrnula,

sumorno realna, maštovito vrela,

učtiva i bezobrazna,

ista, a različita od svih prethodnih

i nastupajućih nedelja.

Nedeljom, a možda i sutradan,

volim te do mozga i nazad.  

Puf!

Slušam te pažljivo,

mislim pažljivije,

kako, šta, gde, puf?!

Ja sam plava, zgodna,

sjajna, bajna, med i kafa bez mleka,

nežna, plišana, vrcava i koketna,

borac za sunce i slamnati suncobran.

Ti isplaniran, mangupski pametan,

nezainteresovano duhovit,

nespojiva fizika i psihijatrija,

pravi si fil na reforma torti.

Šta nas spojilo, uvek da negujemo.

Gde smo se spojili, stalno da posećujemo.

Mi grlimo se, gledamo se,

jedemo, spavamo,

šetamo, putujemo,

smejemo se,

tugujemo,

ljubimo se,

vodimo ljubav i seksamo se,

nekad smo nežni,

a katkad i divlji.

Mi smo slika i prilika.

Jedna brava, a dva ključa.

Zanavek.

Sve ovo, a i mnogo više smo bili mi.

Photo by MP

Moje želje dremaju u našoj maloj oazi.

Sva tvoja stremljenja ograničena su tvojim vidokrugom.

Katkad sam frigidna,

ponekad si odsutan.

Nadahnuće je isparilo.

Poštujem te, ne volim te,

ne značim ti, važna sam ti,

želiš me, nisam ti potrebna,

mislim na tebe, ne vidim te.

Sedimo za stolom i mljackamo,da ne slušamo svoje misli.

Gledamo film, da ne gledamo u nas.

Zajedno smo,u krevetu nismo.

Ignorišeš me kao junk e-mail.

Lako.

Ignorišem te kao junk food.

Teško.

I sve što smo godinama cementirali,

betonirali i ankerisali,

nismo seizmički ispitali.

Desio se zemljotres.

Od para do nepara.

Puf!

Čajni kolutić

U momentima kada je jesen prosečna, 
a duša propolisna, 
jedini sjaj je lak za nokte boje vina.
Vreme ne treba gubiti, 
a ni trošiti, 
delanju nema mesta, 
jer su sva zauzeta.
Zaštikliram se posebno, 
izgledam zanosno, 
govorim prosečno, 
gledam te zeleno.

Photo by MP

Ti, prepisan, 
preslikan, 
predivan, 
konzumativan, 
neophodan, 
topao sa medom i limunom, 
pravi čajni kolutić, 
gledaš me nestrpljivo, 
čekaš moje očnjake na tvojoj ušnoj resici.
Oslobodioče bola, 
stojiš kao na konju, 
u stavu dodji da te pomazim. Ja kao tvrd pazar, krhkog pakovanja, 
puštam i dopuštam da od ublaživača bola 
i pojačivača vlažnog zadovoljstva, 
postaješ visoko koncentrovani ubica rečima: volim te.
Indikacija i kontraindikacija tebe, jer nisam te čuvala van domašaja sebe da sprečim pad mene.

Vreme dunje i kestena

- Kuc, kuc.
- Ko je?
- Jesen s' neba.
- Ko Vam treba?
- Jedno rebro, teBra.
- Kako, molim?!
- Kesten mu posolim,
  vređanje ne volim.
- Meni ništa ovde nije jasno?
- A kad opada lišće,
  ti zapitaš se glasno,
  lepo ti dok ti šušti pod nogama,
  al' da ne ljušti se paprika,
  ajvar da zamiriše,
  vetar da obriše dan,
  noć da listaš san.

- Sanjam li?
- Jesen stiže, voćko moja,
  s'neba pa u rebra,
  da probudiš se lako i shvatiš
  živ jesi, umro nisi
  i popiti se mora,
  u rukama fišeka dva,
  na usnama miris kestena,
  ljubimo se, ne prestajemo,
  grlimo se iz čista mira,
  odavde,
  pa do jeseni iz svemira.

Semafor

Miris oljuštene narandže na tea peći.

Znak da je ustao, obrijan, glatkog obraza, sa mnogo jutarnjih zaključaka, radnog sastančenja svesti, podsvesti, a bog’me i nadsvesti, želje, izbegavanja, suočavanja i ostale trpne radnje u svojoj prelepoj glavi.

Potpuno pogrešno donositi zaključke ponedeljkom.

Utorak je mega car dan za to.

On mi periferno priđe, prethodno natankiran parfemom za celu nedelju, namesti obraz, ja ga cokim i kreće njegov ponedeljak, a meni šlager sa peskom u očima od njegovog zlatnog pogleda.

Moj život je šlager, koji se ne vrti na radio stanicama, već na prašnjavom gramofonu.

Ploča zarobljena u prostoru i vremenu.

Iglica čvrsto ankerisana, nema proklizavanja.

Slika tog šlagera perfektna je za modni editorijal vintidž enterijera.

Uvek izaberem pogrešan dan za reparaciju gramofona.

Šlager još uvek isti.

 

Photo by MP

- Ej, aj se oduzimamo do večeras, možda se pomonožimo već koliko sutra?!

- Misliš, da krenemo računanje od utorka zvanih i nezvanih želja?!

- Mmmm, da....

- Miriše na sreću.

Ja onda tako pustim satkanost od svile i zlatan pogled da mi mašu dok širim svoja krila u letu svom i pečem gornje nepce, jer redovno srčem vrelu kafu godinama unazad i nikako da opametim ovu svoju plavu glavu da maštanje vodi ka opekotinama.

Govorim tiho u sebi i ne nosim ništa na sebi, jer jutarnja aroma srede. I vrištim od smeha da pameti mi nema.

Nas dvoje toliko taknuti, a zapravo netaknuti.

Putanja poznata. Štednjak, kafa, posao, trpezarija, spavaća soba, ajvar, štrudla.

Misli bezočno lutaju, dok zaglavljeni u nedelji pokušavamo pronaći poentu, postajemo zasićena jedinjenja sa GPS-om u kvaru.

- Dobro jutro, ljubavi  (n-ti put).

- Dobro jutro, životiću moj (n-ti put).

 Ponedeljkom seks. Utorkom test. Sredom smeh. Četvrtkom tref. Petkom stres. Subotom ljubav, nedeljni ručak i ostala semafor ponavljanja.

Blic

Leto na sniženju, reči u nestajanju,

pogledi u neprestajanju, menjam moralno za probajmo se.

Jeftine nam razlike, skupo održavanje,

sličnosti ne prodajemo, život ne delimo,

magično se provodimo.

Nije nas spojilo ni ime, ni kafa, 

ni plaža, ni daleko plavetnilo.

Spojila nas sila i zakoni fizike,bez pravila i poente,

al' osećaja vrhunskog.

Photo by MP

Divlje je to, kako te privuče nešto što suđeno nije,

poželjno jeste, kratkog spoja, dugog trajanja.

Nema tu zvuka razuma, ni zvuka kočnice,

samo bljesak u očima i mi smo u raju.

Bez pitanja, ali sa hiljadu zato,

peškira punog soli, mirisi se čuju.

Mi ne ostavljamo trag.

Mi uzimamo zadovoljstvo u senci

i ovaj divni bljesak za poneti.

stvari, u stvari, bez stvari ljubav