Hola!

Valour! Exceptional heroic quaility that guarantees all others. So, love valour!

Sa tom idejom krenuh u pohod, jer stari Latini su objasnili da je ona ustvari hrabrost. At that specific night I couldn’t sleep, but in the morning I couldn’t wait to wake up, zgrabim uredno i na vreme spakovan kofer, pozovem podršku u vidu moje 2 (dve) i via srce istočne obale Iberijskog poluostrva, bisera zapadnog dela Sredozemnog mora, začinjenog sangrijom na slamčici i 2660 sati godišnje Sunca. I couldn’t wish more.

Moje nestrpljenje bilo je kratkog daha, svega 3 sata i 10 minuta, nakon čega je nastupio duboki udisaj hrabrosti, čisto da se recharge-ujem. Širokog osmeha, tela vrištećeg od zadovoljstva, sivih ćelija koje hvataju signale hedonizam FM, sa entuzijazmom i inspiracijom for at least 10 people, bila sam spremna u pohod na Valensiju and ready to recieve a medal for valour. Smeštene tik uz istorijski deo grada, pohod je upravo krenuo odatle, uz pratnju Sunca, vetra, gotike i baroka po fasadama stambenih i poslovnih zgrada, toplih osmeha stanovnika sa jedinom znanom rečju na engleskom – Hola! Ups, ali to nije na engleskom. Dakle, nijednom znanom rečju engleskog, što ne umanjuje njihovu presimpatičnost. 

Photo by - Vesna Panov

Stopala su osećala svaki kamen istorijskog dela grada, ali prijalo im je. Cafe con leche na Plaza de la Virgen, osećaj nekako čist i nevin. Cafe con leche na Plaza de la Reina, osećaj kraljevski. Pogled koji se pruža sa Tvrđave Seranovih (Towers of Serranos) je neponovljiv. Ustvari, ponovljiv je, tri puta za sedam dana...morala sam :) uživati u koloritu grada, terasama prepunih cveća, jer floral print je must have this season, ritualu pušenja tompusa starog Valensijanca na svom balkonu prekrivenog asurom (da ako se može zaštititi od onih gore pomenutih 2660 sati godišnje), koji doprinosi situaciji zvanoj leisurely. I ja sam morala biti ležer, jer s’kim si takav si ;).

Stopala su osetila sitan, mekan, a nadasve udoban pesak predugačke obale ovog hrabrog grada, morsku vodu, moscatel  vino, upotpunjeno zvukom džeza made in Spain. A između gotike i plavetnila Sredozemlja, g-din Santiago Calatrava objašnjava zašto me ostavlja bez daha. Grad umetnosti i nauke (Ciudad de las Artes y las Ciencias) podiže adrenalin, ne ostajem ravnodušna, igram se igračkom u vidu škljoc, šljkoc X puta iz svih uglova. Impozantne građevine (Palata muzike, Muzej nauke, Hemisferic muzej, Oceanografic muzej) smeštene u koritu nekadašnje reke Turie pokazuju mi Valensiju iz ovog veka, gde kada se upale sva svetla,Tesli hvala, okuplja se creme de la creme na L’umbracle terrazi. Moj predlog za terrazu dočekan je uz osmeh i aplauz, iz onih dobro izrežiranih sitkoma. Međutim, potkupljive su moje 2 (dve) – flaša belog vina i jagode stvaraju nagli dotok energije. I call that simple little things in life. Mediteranski outfit, beautiful smile, graceful moves, expressive eyes – bievenida a las mujeres, govori hostesa.

Na terasi ćarlija vetar i meša razne muške i ženske parfemske vodice, dj već uveliko radi, šankeri takođe. I mi nastavljamo u istom ritmu. Dok završavam svoj moscatel, pruža mi se novi. Zastajem i uočavam exemplar Španije – crna brada, doterana frizura, koža boje čokolade, osmeh beličanstven.....izgovara Hola! – tako softly, tako sweetly, tako u momentumu. Moje ime je Santiago ( pomislih da mi se priviđa čuveni arhitekta) Javier. E, tako je već bolje. Santiago Javier, zvučno, ne?! Krenem ja upoznavanje osmehom i lagano ćaskanje očima, kad u tom momentu on prekida nemu konverzaciju  na čistom engleskom. To je bilo tako prijatno iznenađenje. Late night conversations are usually the ones that I mean the most. Upoznavanje se nastavlja, njišući se uz zvukove koje proizvodi dj, ali i preglasni posetioci terase. After that, he was somebody Facebook would say I might know.

Da li zbog omamljujućeg vina, beličanstvenog osmeha ili prevelike želje da Španci progovore engleski, pristala sam da odem na day trip sa njim. Tačan kao Švajcarac, lep kao Španac, Santiago je bio pravi domaćin. Piknik na nekih 60 km južno od grada u mestu Xativa, istorijski veoma važnom za oblast Valensije. Paella na meniju, on pun priče, dan kakav se poželeti može. A onda sam dobila instrukcije da moram attachtovati pure hedonism i pustiti telo da uživa. Zbunjujuće nisam prirode, ali ovog puta bejah. Smeštam se u prevozno sredstvo i pravac put nepoznato. Međutim, Španac je znao kuda. Royal Castle of Xativa na 1000 m nadmorske visine. Čaroban zamak, na čarobnoj lokaciji, Santiago i ja u čarobnoj situaciji. Iz čistog hedonizma, prešlo se na čist avanturizam. Nije se moglo, ali nije se ni želelo izbeći.

Nakon svega, iz Hola prešli smo na Halo!........to be continued.....

Prvo pa Zaher

Ukoliko je A životni uspeh i A = x+y+z, onda je x = rad, y = zabava, z = znati kada ućutati, govorio je Einstein. Jednostavno komplikovana motivaciona sentenca. Dakle, samo dovoljno motivisani i borbeni u nas rešavaju ovu jednačinu.

Sunčano jutro mi ubrizgava dovoljnu dozu energije, dobro raspoloženje ne izostaje. Ispijam svoj omiljeni jutarnji napitak, jaku, crnu, bez šećera i osećam da sam spremna, više nego ikada, da uradim to. Inspirisana i sa puno ljubavi uzimam recept, uključujem  omiljenog mi Kanađanina, Michael Buble-a, da napravi društvo i odlazim u prostoriju za pripremanje hrane.

Za jedan ovakav recept dolaze do izražaja moja smelost i hrabrost. Sastojaka je pregršt. Treba znati izabrati prave, sjediniti ih u celinu i uživati u finalnom proizvodu. Nivo serotonina i endorfina raste, zabava može početi. Krećem lagano da lomim tačno određen broj čvrstih sastojaka - jaja i mikserom ih pretvaram u tečno, penasto stanje. Mikser, Majkl i ja proizvodimo toliku količinu decibela, da komšije uživaju u mini matine koncertu. Razumeju me, ljubav presuđuje. Topim čokoladu i puter na tihoj vatri,a ja se krčkam na toj istoj vatri od same pomisli da ću ga videti danas nakon toliko vremena.Nedostajanje veliko, želja prevelika.

Photo by - Vesna Panov

U penastu smesu ubacujem prohlađenu, ujednačenu čokoladnu masu. Zatim dodajem aromatične, praškaste sastojke, samleveni afrodizijak i malo ruma, da aromatizuje celu situaciju. Kad malo bolje razmislim, možda nije loše da malo obložim želudac gore pomenutom aromom, čisto da mišići ne budu u spazmu. Sjedinjujem masu i ostavljam je dalje na termičku obradu. Uh, kako je moćan ovaj sadašnji trenutak. Blagoslovena sam. Dok Majkl govori da sačuvam poslednji ples za njega, ja uveliko pripremam najslađu glazuru...mmmm....obuzima me toplina. Uključujem svoju, ne tako omiljenu, ali više nego potrebnu karakteristiku, strpljenje, dok se termički obrađena smesa ne ohladi. Premazujem je džemom od kajsija i prethodno pripremljenom glazurom. Uzbuđenje raste, da li je sve urađeno prema receptu?! Oh, da! I gle čuda, verujem i stvaram ih. Moje malo, okruglo remek delo, njegovo omiljeno, je tu.

Vršim poslednje pripreme, Majkl govori da se oseća dobro, ja mu se pridružujem. Svilena bluza hladi uzavrelu svilenu kožu, prethodno potopljenu u parfemsku vodicu, raspuštena kosa, da seksipil podignem na viši nivo, zarumenjeni obrazi, uzbuđenje ulazi u kulminaciju...želja je tu, dobro raspoloženje je tu. Zvono!!! On je tu.

Njegov pogled reflektuje se u mom. Njegov osmeh obasjava, dodir parališe. Grli me, nedostajanje prestaje, obožavanje počinje. Hvata me za ruku, a uhvaćena sam cela. Ćutimo, a siti se ispričasmo, gledamo se, a volimo se. Nema sam, a vrištim od zadovoljstva. Hranim se dahom, gladna nisam. Krila nemam, a letim. Ne prestajem da gledam, jer je istina tu negde. Da mogu, ne bih spavala. Ljubav. Oskar odlazi sadašnjem trenutku, njegovoj kompletnosti i ispunjenosti.

Dok Majkl peva ''Everything'', gledam u njega, u moje ogledalo, u moju drugu polovinu, govorim – da, sve na svetu i prepuštam se zvucima koje proizvode naše usne. Odjednom, dešava se cunami, lansirana sam i otkrivam novi svet, svet gde imam čvrst oslonac i osećaj pripadnosti, gde ima dovoljno hrane za moju dušu, gde plačem od smeha, gde drhtim od jačine zagrljaja,a topim se od toplote istog. Punim džepove svim tim, da se nađe.

Recept kaže strpljivost pre svega, jer sastojci remek dela se moraju dobro sjediniti i ujediniti. Njegovo omiljeno, moje remek delo, je servirano. Uživa on. Srećna ja.

Među javom i med snom

Make the bad times good and the good times unforgettable...

Praznično-neradni-euforično-akcentovani momenti targetovali su i mene. Moja saputnicAna i ja odlučile smo da naša stopala buongiorno a tutti govore bar na kratko. ’’Dugo’’ su trajali pregovori i dogovori u vidu jednog kafenisanja u omiljenom nam kafeu. Sporazum je potpisan. Na našoj mapi sa velikim slovom X označena je kraljica Jadrana – Venecija. U svoj svojoj veličanstvenosti i lepoti, duhovnom bogatstvu, dočekala nas je okupana Suncem, mirisom Jadrana i prugicama plavo/bele kombinacije sa nezaobilaznim slamnatim šeširima preplanulih gondolijera. Nas dve vrištimo od sreće i zadovoljstva, jer prvi utisak je najbitniji.

Preteške kofere nismo osećale, poletnije nego ikad, prijavljujemo recepcionaru naš dolazak uz jednostavno pevljivo ciao a tutti, sa isto tako jednostavnim procvetalim osmehom. Smeštamo se u sobu rustičnog mirisa, visokih plafona, predobro osvetljena, jednostavno nestvarna. Fotoaparati su tu, mapa grada je tu, dobro raspoloženje je tu...kraljice Jadrana, mi smo tu.

Potkovane znanjem i predznanjem sa ocenom pet iz orijentacije, lako dolazimo do Duždeve palate i Trga Sv. Marka, žile kucavice naše  kraljice. Na trenutak ostajem bez daha, pitam se da li je ovo trajno ili prolazno, sreća ili želja da se bude srećan. Čujem zvuk violine, vidim mnoštvo lica – belih, crnih, okatih, kosookih....i sva nasmejana. Osećaj apsolutnog zadovoljstva. Hvala kraljice.

SaputnicAna i ja nastavljamo još poletnije nego na početku, prelazimo mnoštvo ponte-a i dolazimo do jednog sa koga se pruža čaroban breathtaking pogled  na Kanal Grande. Uzimamo macchiato to go i rešavamo da uživamo u pogledu, ispijajući, više nego odličan, kofeinski napitak, jer Italijani su majstori svog zanata. Sedamo na ’ladan beton (bubrezi izvinite, ali macchiato i kanal Grande imaju prednost).

I dok pravim prvi srk i prvi pogled, začujem decibele na desnom uhu – pogled na tvoj pogled je nešto najromantičnije u ovom trenutku. A pogled na fleku na mojoj beloj bluzi je nešto najbesnije u ovom momentu, govorim. To je prolazno, devojko. Ono što je trajno, to je ti, tako senzualna, vatrenog pogleda, ja pomalo drzak, ali neposredan, ovaj kamen na kome sedimo star stotinama godina, kanal Grande i kraljica Jadrana. Don’t stop ’til I get enough, pomislih. Umetnik u srži, tour guide na površini, da ako se u ovom materijalističkom svetu može plivati. Da li zbog kolorita koji me je okruživao ili zbog opojnog mirisa koji je slana voda ispuštala, prepuštena bejah umetničkom turističkom vodiču. SaputnicAna  mi nije zamerila, predobro se poznajemo. Svaki kraljičin inč sam upoznala, njena najskrivenija mesta moj umetnički tour guide je otkrio. Branč uz bruskete i aperol špricer bili su nezaobilazni. Njegova neobično duhovita karakterna crta su kao diamonds in his crown. He certainly did anything in order to make me satisfied and happy in that very specific moment.

Vešto sam tih dana izbegavala romantične trenutke. Međutim, poklekla sam. On i gondola čekali su me ispred hotela u dogovoreno vreme – suton. Moj umetnički tour guide dočekao me je blistavog osmeha, obučen u stilu pravog Italijana – uticaj sredine, sa domaćim doskočicama. Oh, ovo će biti fun and trouble, pomislih. Nevešto upadam u gondolu, on iskusno pomaže nespretnoj turistkinji, događa se bliski susret treće vrste – dlan o dlan, nos o nos, trepavice o trepavice. Ah, ta nepristojna blizina. Uspeli smo se nekako upristojiti i krenuli voziti. 

Photo by - Mila Panov

Presecali smo kanale, pozdravljali prolaznike, uživali u pruženim nam pogledima. A onda se najednom počela pojavljivati ona, tako grandiozna i veličanstvena. Ja čujemo njegov glas – ’’...zadivićemo svetske kolute, zvezdama ćemo pomerit’ pute, suncima zasut’ seljanske stude, da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Santa Maria Della Salute’’ . Nastali su minuti ćutanja i bujica nekakvih nestvarnih osećanja. Intermeco je prekinuo moj recitator, da ne bude sve preterano bajkovito.

Oseća se u vazduhu aloe vera, govori on. To je moj balsam za usne sa UV zaštitom, nekako bojažljivo izgovaram. Čuo sam da je aloe vera prirodni medikament, a ja imam ogromna gušenja i aritmije, požalio se on. Možeš li mi pomoći? Ja šta ću, kud ću, pacijentu se mora pomoći, Hipokrat tako zapoveda i krenem da isceljujem. Pojačavao se feniletilamin, dopamin i norepinefrin.....ljubavna euforija me obuzimala. Sve je delovalo tako sočno i neodoljivo. Stvarali su se valovi. Gondola je upravljala sama. Verovali smo joj. Tačnije, nije nas ni pitala. Razbuktale strasti, neobuzdane želje, bejasmo bili dovezeni do najudaljenijeg ostrvskog naselja Mir Burana. Uz glas galebova, kraljica Jadrana nam je poželela dobro jutro. Nemo smo se rastali. Reči su bile suvišne.

Da li moj san postaje jači od jave?!

You will never know the true value of a moment until it becomes a memory.