Galeb

Impossible makes it possible. Let me write a few things to you.

Pristalica sam absolutely spontaneous i teško je bilo naviknuti se na purportedly spontaneous situations, kojih je bilo u obrisima, ali dobro urezane.

Jedna od tih, dobro urezanih, situacija bila je i ta navodnospontani sudar ljudi u vidu žmurećeg sastanka (žmuriš, dok se ne približiš targetu i spontano otvoriš oči, sa spontano ispruženim desnim dlanom i spontano izgovoriš – drago mi je, ja sam...).

Zove mene drugarica, ja naravno mobilna i uvek dostupna za nju, i umiljatim glasom me ispita o mojim daily activities, koje je by the way znala u po noći da je pitaš ( rekoh u sebi – get to the point, dear). 

Znaš, počinje ona, pričala sam ti o onom mom poznaniku, bankaru – well educated man, visoko pozicioniran, sa svim onim manekenskim stavom, gde je vizuelni ugođaj zagarantovan. Ja, onako nezainteresovano, kažem – da, sećam se. Eee, nastavlja ona, viđate se večeras, sve sam dogovorila...details later, my dear.....čujemo se...tutu, tutu. Prejake reči ne pamtim, tako da najblaže rečeno – I was at a loss.

Ne podnosim te javne nabavke, gde se od nekoliko ponuda bira ona najpovoljnija, gde je dress code – smartly elegant, restoran, belo vino, evergreen muzičari. Nisam ja iz tog društvenog taloga, ali dugogodišnje prijateljstvo je odlučilo.

Smartly make up, smartly hairdo, smartly dress, smartly heels....sve je te večeri bilo smartly, osim pristanka da izađem. 

Smišljajući usput prigodan uvodni govor, najednom ugledam target i shvatam da sam totalno promašila temu. Karirana košulja, poderani jeans, titula u nogama – Dr. Martens....oh, no, there’s no way back.

On, nimalo iznenađeno ili dobro odglumljeno, prilazi i govori spontano – pre nego kažem dobro veče, drago mi je, ja sam......., lakše je uz Galeb. Pruža ruku i predaje mi čokoladu.

So, he had me at ’’Galeb’’....

These images belong to respective owner - Jelena Antić