Akvarel jednog avgusta.

 More je slana trepavica,

 ....pesak,

...debeli lad i sve cvrči po vrelini,

...gola koža,

...izgužvana posteljina nakon doručka,

...prazan mozak,

...puno srce,

...pogled na desno, tvoja ležaljka pored

i dlan koji miluje mi butinu.

More je takav neki akvarel.

Dolazak, odlazak, omiljeni ponavljaj.

 Jedna slatka njuška podigla je pogled,
pipnula ovu kožu
i mic po mic
zaposela svaki kutak ovog života.

Veoma je prkosna,
neuhvatljiva,
gori od želje,
ali pritiska sve kočione sisteme.

Mrdnula se nisam kada je rešila da ode.

Šta tu ljubav ima i sa kim?!

Odgovore ne tražim.
Samo volim.

Leto peče.

 Ima dana kada mi je sve taman

i dana kada sam nepodnošljivo sama,

a opet ima dana kada sam svima po želji

i ponovo dana kada su suze u modi.

Jedi, 

pij,

posoli,

dozvoli,

preboli,

pritvori....

...da se emocija ne razboli.

Sve je kasno kao pozno leto.

Jasno je da je predugo teklo,

ništa se nije reklo,

a peklo je.

Svakom svoje ćebe na različitim meridijanima, lepi.

Bazna, razna, prazna, nebitna....obećanja.

 Obećanja su bazna namirnica 

za lagana jutra.

Obećanja su razna mirišljava lavanda

u ormanima naših želja i strahova.

Obećanja su uglavnom prazna,

jer su puna orgazma.

Obećanja su nebitna,

jer potičemo iz različitih svemira,

premda su glave pune nemira.

Bez brige,

čuvam te u levoj pretkomori,

ne obećavam ti to,

jer osećamo...

Centrifugalno stanje nekih Zemljana.

Kada me ne pogledaš tim tvojim običnim očima,

osećam da si video da je došlo vreme da se ofarbam.

Kada mi se ne nasmeješ tim tvojim tihim osmehom.

osećam da ti se jako dopada moja duhovita blizina,

ali me držiš podalje od svojih ruku,

jer tanka sam u struku,

a i ruke su tvoje i tuđe.

Ništa tu nije naše,

osim obične emocije koja isparava

u vrelom vazduhu tropskih noći

i precizno sračunatih dana ignorisanja.

Bitno da te ne boli glava, lepi.

Ja ću pustiti beli veš na pranje,

jer jeftina je struja,

a i opraće se ovo stanje...

Skidanje.

Ima tome mnogo nano sekundi,

kako si svojim hrapavim dlanovima

dodirnuo moju isflekanu haljinu.

I bila bi to tako beznačajna scena nekog

jeftino budžetiranog filma,

da se nisi nakon toga uselio 

u sve moje mane i vrline,

u sve moje strahove i težnje,

u sva moja stremljenja i 

sporadična skretanja sa uma.

Pratiš me svuda.

Boliš iznutra.

Spolja sam spora u skidanju sa tvog osmeha.

Zagrljaj je teška droga.

Znam, bolja sam bez toga.

Ali, dokle god je sve ovo nebitno,

ti si moja prva pomisao.

Lubenica je slatka samo kad je tuđa.

 Slobodno mi pošalji nazad sve grozote

što krasile su naše dosadne dane....

...lubenica u krevetu,

...teški poljupci od kojih odmah krene balerina u glavi,

...pogledi koji sevaju pod vedrim nebom,

a uglavnom pod klimom,

...mangupsko ignorisanje svakog mog pokušaja

da se ovo lepo produži.

Vrati sve ove grozote

i počni sve tamo gde se ništa desilo nije.

Jer,da smo se drukčije sreli,

bilo bi ranije sve,

ali nebitno je.