Viked izdanje punog meseca.

 Blago tebi što te uvek gledam toplo,

ne nadam se nepotrebno,

mirišem na tebe povremeno.

Prihvatila sam to,

lakše mi nije,

ali blago tebi,

ne znaš kako mi je.

Evo već skoro deceniju

ne jenjavamo da se kratkotrajno volimo.

Blago tebi,

nisi u dilemi,

uvek u razvučenom osmehu

da dokrajčiš mi bivstvovanje,

ograničiš mi dotok vazduha,

a lepo mi je.

Blago tebi,

koračaš neustrašivo

i samo ti znaš

šta je sve progutano.

Blago tebi,

nisi tu,

ne znaš ništa,

ne čekam te,

ne tražim te.

Samo te volim.

E blago meni.

Pitaćemo se bez izuzetka.

Petkom bez izuzetka

kažem dobro jutro,

malkice se osmehnem

i stiže poruka...

Nije u boci,

a nije ni na stolu.

U pogledu.

Vrelo je svuda.

Tako mi i treba,

mada nada je obostrana.

Photo credit: Mila Panov

I dalje si bez teksta.

Ja bez svog omiljenog keksa.

Dan se kotrlja.

Pitaćemo se.

Biće sve u redu.

Emocija na foto tapetu.

Leto na javi, jedan san miriše na tvoj parfem

 Jedan san miriše na tvoj parfem

i dodir

i razgovor

i pogled

i strepnja

i smeh

i vrelina

i taština

i buka

i buđenje.

Prazan prostor i tišina,

da ne aktiviraju lavu.

Sedim u fotelji, srčem kafu,

plan je izostao,

dugo si ostao

u mojoj glavi,

leto je na javi,

hodaću bosa po travi,

da budem cela ja,

ljubavi.