Do besvesti.

 Dok sanjam da propadam,

ja napipavam ispod jograna tvoju šaku,

da probudi me grubo

i pokaže mi gde pripadam.

Uporno pokušavam,

ali jastučnica je prazna,

slaba ti prostata.

I kada pomislim,

zašto je sve ovo realno,

ti serviraš mi kafu,

jer to je ono pravo.

Photo credit: M.Panov

Ponizno trepnem,

da ne vidiš mi drljavo oko,

hvatam se za propomint,

da osvežim dah,

a tebe baš briga...

Rešio si da kreneš ispočetka.

Od butina.