Svrbi me osmeh,
a i predugo sam džoger
ostavila u prašini
koja danima se taloži.
Dan je tako sunčan,
smeće izbaciti neću,
lale cvetaju u vazi,
preterujem sa pažnjom,
a smrdibuba mi lazi po nozi,
dok ne smotam novinu
i izbacim je u vetrovitu
predstavu ovog proleća.
udišemo vazduh više od ostalih,
kupujemo cigare na crvenim trafikama,
ljubimo se,
imamo palme i more fototapet,
ti si moja zabava i moje sve će biti u redu,
plan je da se budimo i budemo dovoljni
bez obzira na
ožiljke
strahove
klovnove
situacije
loše procene
iz prošlosti
sadašnje boli
buduće soli
i šećere
što goje nam misli
i sve to
u minut do ponovi
onu reč što počinje na V.
Vreme...
