Nada u oku posmatrača, u ruci domestos

Biće svega,
laži,
ironije,
ludačke vožnje u glavi,
pijanstva do gole kože,
preterane žudnje,
nesavladive patnje,
monstruozne nervoze,

žmurki u 2D prostorima,

prosutih reči,

podgrejanih ručkova,

bezbroj ideja,

Darvinovih teorija evolucije

kada ogledalo nije opcija,

zbirka zbrki u glavi,

ramena na distanci,

ruke u sapunu i u tekstu kompozicije,

pogled u nestpljivom redu

za poveći komad  smeha,

svetlo na kraju tela.

......

Biće svega,
samo biti ne mora,jer oholost i megalomanija,
da sve bude odmah i veliko,A0 formata, kao svemir,
da osećanja nemaju karakter nego stiker,
da vladam moram, bez toga sam niko i samo običan tovar,
da prirodu i društvo ne znam, već samo da sam viđena prilika,
da za svaki predjeni korak želim potvrdu koliko sam vredan.

Perpetuum mobile nisam, 

jer da jesam, 

ne bih se sada skrivao, 

nista dodirivao, 

u sebi disao.....

Mozda uspem pronaći isflekanu verziju sebe i to bude najbolji poduhvat, bez kamere i slave, bez ikakve maske, samo jedna jasna i precizna spoznaja, koliko sam, ustvari, razmažena pojava...