Čičak miča i gotova priča

Kompresija opsesije

nemoguća je dokle god

si audio i vizuelno

prisutan u mom životu.

Vredno stražarim,
odupirući se depresiji.

Ne zaboravljam ono što volim,

mamurluk me hvata
uvek kada te molim,

vežbamo da smo dom,

pričamo metafore uglavnom za stolom,

onomatopeju čuvamo za spavaću sobu,

mimikom pokazujemo koordinatne tačke,

ovde si ti, do ovde sam ja...

''Izvini, moram kod zubara,
imam zakazano vađenje umnjaka!''

Photo credit: ĐB

I tako svaki dan,
praviš se neponovljivim.

Ide ti to kao od šale.

Čak i u repriznim terminima
nasednem na foru,
srećna što i dalje imam samo jednu boru.

Mada mislim da je sve to percepcija
mog hroničnog ludila,
presoljene emocije i kompulzivnog bunila,
čičak traka, što lepi se na otirač tvog stana.