Kada krene bod na čarapi, bojler crkne, haiku proradi...

Kada sam pred toaletom
u kafiću punom tvog lika,
zapuhne me hladan vazduh posred čela,
da opomeni mi misli,
ne loži se,
ne budi vrela...

Puštam te danju,
a naročito noću,
posebno kada ispijam hladnu kafu,
da budeš težak talog
bez koga mi nema kretanje dalje,
jer mazohizam ima samo jednu stranu medalje.

I dok verujem da svet je nemoguć
ako je pod nogama,
ti nosiš gležnjače
i varaš nas pred svima.

Razumljivo,
pratiš modu,
u skladu sa kretanjima si,
progovaraš ništa,
samo mlataraš rukama,
misleći da smo rešivi,
iako nas već odavno nema....

Photo credit: MP

Problem nam lokacija,
dva smo sveta opciona.
U predgrađu smo bili,
naslonjeni na toplinu usana,
saplitanju odolevali,
i onda, gle čuda,
niotkuda, 
postalo nam sve dosta.

Cipele ne lepim selotejpom,
govorim, a ne mislim,
pegla je precenjena,
bojler je crk'o,
pišem ovaj izveštaj,
kao ponosni vlasnik jednog kreveta,
da podsetim sebe sopstvene
galaktičke izgubljenosti,
jer ti si vedar i ceo, 
ja statista sa napuklom čarapom,
da šijem nemam pojma,
da zalijem, to činim odma'.

Esencijalni prilepak

Moja dnevna rutina da sve je u redu

misli su u prezentu,

kafa je na stolu,

sunce na roletni,
 

Photo credit: ĐB

prekida se kada uletiš opčinjeno

i kažeš mi

'' debeli, umoran sam od tih tvojih

ritualnih manifestacija,

ti si moja omiljena stvar,

krvna slika

i ledena kocka...''

Ja 'ladno poverujem u sve to

i nije me sramota....

Čičak miča i gotova priča

Kompresija opsesije

nemoguća je dokle god

si audio i vizuelno

prisutan u mom životu.

Vredno stražarim,
odupirući se depresiji.

Ne zaboravljam ono što volim,

mamurluk me hvata
uvek kada te molim,

vežbamo da smo dom,

pričamo metafore uglavnom za stolom,

onomatopeju čuvamo za spavaću sobu,

mimikom pokazujemo koordinatne tačke,

ovde si ti, do ovde sam ja...

''Izvini, moram kod zubara,
imam zakazano vađenje umnjaka!''

Photo credit: ĐB

I tako svaki dan,
praviš se neponovljivim.

Ide ti to kao od šale.

Čak i u repriznim terminima
nasednem na foru,
srećna što i dalje imam samo jednu boru.

Mada mislim da je sve to percepcija
mog hroničnog ludila,
presoljene emocije i kompulzivnog bunila,
čičak traka, što lepi se na otirač tvog stana.

Drama teška kao džak kilograma

Drage moje drame,

preskočite po koji čin

na daskama koje perverzno znače

i budite kraljice teksta bez reči.

Photo credit: MP

Supa je vrela, srčem,

iako to nisam htela,

promašujem usta, buljim u telefon,

o pošasti ovog veka,

ne pišeš mi, ne zoveš me,

gušim se u živim emocijama,

dramatično dišem,

uskoro će aplauz,

scena broj dva,

pojavljuješ se prohujalo

izgovarajući

’’gde smo ono stali....

a da, peškiri su oprani’’.

Tako su svi naši problemi nestali.

Uvek uzimaš medalju za lepo i korisno

iskorišćenih slavskih par trenutaka...

Porcija grožđa sa glavoboljom

Lepota je u stopalu
koje doseže do visine prekidača,
kada sam u stavu sveće,
jer vratni deo kičme tako nalaže,
a misli me vuku ka frižideru,
gde čeka me trileće,
što kupih ga onomad,
pošto rekao si bićeš tu oko trojke,
a sada je već veče.

Mislim, to je sasvim u redu,
vredan si i razapet između
isusovih eksel tabela
i godina koje provodimo zajedno,
a nije da to nisam htela.

Možda sam se, zapravo, više zanela,
da ne kažem, očekivala,
jer je to velika stvar,
ali nije katkad loše osetiti
se besprekorno u koži
koja se ježi samo na pomisao
da sa tobom deli loše i dobro.

Dok mi krv ne proključa u ovom stavu,
ja razmišljam, čuj ja razmišljam 
u trenucima dinstanja,
da sam jedan centar za prevenciju 
od ljudi poput sebe.

Ti vučeš korene od prethodnih meni sličnih hormona
i želiš kompletne promene.
Vrištiš za slobodom između luksuza koji ti pružam
i džangrizala u meni, što te ometa,
jer si zalizan i naočit muškarac u tekućini punoj uljeza.

Photo credit: MP

Ali ljubavi, gledaj to uvek sa toplije strane,
jer znam da se ne znojiš preterano,
ja ne stražarim,
ne uspevam da obeležim
momenat kada sam rekla da odlazim.
Dakle, nisam.
Čuvam te.
Teška sam.
Upao si u sve ovo kao vrlo poznat i pozvan gost,
bez brufena i diklofena.
Ne šunjam se.
Umem da sapletem, 
a i da ispeglam događaj.
Laž, tajna, ljubav i druga verovanja...
sve su deo jednog prostora
u kome možemo disati oboje,
jesti grožđe do mile volje,
samo nas povremeno ometaju dežurne glavobolje,
zašto, kada, kako, nisi, jesam,
neću, volim, umorna sam...

Prolivena kafa, veliko pranje...

Jutros sam prosula mlaku kafu,
isplakala sam reku,
prvi srk zapljusnuo je stoni kalendar
označivši datum da vraćaš se u sredu.

Petak je počeo mokro,
mače je upalo u kanc tražeći sebi mleko.
Mjauknuli smo skoro identično,
desila se ljubav,
to je apsolutno sigurno.

Photo credit: ĐB

Razmišljam koliko su trenuci 
kao fleka na platnu,
sirovi i jednobojni,
prave mi balerinu od hormona,
mrcvare me besprekorno.
Ja čekam da zašareniš mi dan
i budem deo našeg hipi momenta:
mirišemo se u izmaglici roštilja sa ćumura,
pauza za doručak ponekad umara,
prostor da sretnemo se je veoma sužen,
svodi se na prolaz od brze hrane do
''daj požuri više, želim što pre 
da ljubim tvoje krivine i ostale vrline''...

Tečna priča

I dok vreli, 

melanholični mesec

kotrlja sate,

ja propuštam

one trenutke

što ostavljaju

blatnjave podatke

i narušavaju

direktno uključenje

na predivne letnje

torte i kolače.

Mi stojimo čvrsto,

podignute glave,

ne gledamo se,

da ne poremetimo

poredak iz bajke.

Da li je virus

ili si neko treći,

ja uporno vrtim krugove

u zatvorenoj flaši,

a rezultat kaže -

ljubavne bakterije 

imam u masi!!!

Photo credit: MP

Punomasni jogurt, jer leto traži samo sehr gut

Da je život supermarket,

moji živci bi bili na akciji

''dok traju zalihe'',

tvoj prkos u zbirci

''kupiš jedan, 

dobiješ mnogo vredan,

malo čedan'',

nas dvoje kao lutke od kartona

sa blic belim osmehom

što usmeravaju put

''za vaš srećan trošak,

prigušite emocije,

ma nije važno da li je pogrešan,

ne zaboravljajte,

dodir je paušalan''!

Photo credit: MP

Emocionalna interpretacija jednog Zemljanina: od erogenih zona do erogenih bora...

Romantika bez korena...

Utisak miljama daleko.
Stisak uvek vreo.
Pritisak povisen.
Nismo zajedno,
previše nas je.
Dubine kao daljine
usporavaju kretanje moje,
da resetujem se od tebe
i budem deo nove zadate teme.

I stalno se kotrljam,
u vakuumu svoga zivota pokušavam, 
pravim razne gimnastike
da nastavim odande odakle je zapelo....
od momenta kada smo prestali da znamo
i počeli da ne razmišljamo
koliko smo zapravo jedno vreme
bili kreatori bliskosti, 
obične stvarnosti, 
što činila me je tako snažnom, 
a onda gle čuda, 
ma da li je moguće da nosiš masku oduvek 
i briga te kako ću ja dalje i kuda.

Photo credit: MP

Smaraju me pitanjima, 
zašto veruješ takvim prijateljima.
Zaboravljam da pre svih naših jebanja, 
bili smo baš to, 
jedva čekamo da pijemo zajedno 
i dodirujemo se ramenima, 
dok smejemo se nebuloznim temama 
iz života protkanog raznoraznim šemama.

Ne želim ni da pominjem tvoj sebičluk, 
dok prilazis da se pozdravimo u masi nepoznatih lica.
Ta količina distantnog plesača,
koju tako lepo bilduješ u sebi,
po struni mojih nervnih zavrešataka
pojašnjava kompilaciju naše muzike...
''brišem svaku fleku od tvog dodira, dušo,
jer volim naš odnos, u suprotnom bih prs'o,
tri života u ovom jednom meni malo je,
ti si mi bar prijatelj i braćala,
razumeš da je površnost iz raja izašla,
uživajmo bez ikakve oznake,
zakazivanja, veze, opcije i lokacije,
pusti sada te alate iz google play aplikacije''

A ja, nepogrešivo, uvek pomislim
da je pitanje vremena kada ću
prestati biti modni detalj
u tvojim pauzama između sreće 
i laganja da si otišao da izbaciš smeće.
Opako se ložiš na sebe,
uspevaš u svemu čega se dotakneš,
meni katkad mahneš,
da ne zaboravim da se divim tvom liku i delu,
dok umačem supenu kašiku u nutelu.
I evo, tu sam, pedalj mrdula nisam,
kilogrami apgrejdovani,
ložim se na glupost,
podnosim to uz osmeh,
dosadilo mi je više da te zabavljam,
jer to je postalo tako sporadično...
Reče jedno biće romantično,
nastavljajući da jede nutelu, kao i obično....

Sitnicama do zida...

Priručnik bez džepa

Svaki dan novi razmak, zarez i tačka.

Nekoliko satnica i stanica.

Ilustrovana utakmica.

Dosta prepričavanja, malo dešavanja.

Ozbiljna izloženost i eventualna ranjivost.

Dunav

Registrator stresa i zadovoljstva.

Sandale na štiklu ili večera u dvoje.

Dilema prevelika,

da li sa tobom ili sa plastikom.

Jedno je zagarantovano.

Ovisnik je u krizi,

a ti si već u drugoj knjizi.

Leksikon

Imam one dane,
kada izgledam 
kao zaostala sapunica iz kade
i oprana kosa,
neočišćenje dlake,
želim da verujem da
priviđa mi se nestanak struje,
dok uporno glumim romantičarku
koja truje.

A mlad, pun i razuzdani mesec,
što kišu pušta,
da izgledam kao pospana kokoška
i snovi koji nisu snovi,
već kotrljanje po krevetu
i pitanje noći,šta ću jesti,
ima li kraja ovoj besvesti.

Da li se ljubav lepi za zube?!
Kada ću rasprodati sva sećanja na pogrešne ljude?!
Koliko hiljada minuta treba proći,
da ukapiram koliko sam blažena
što mogu jesti poluoprane trešnje, 
a da želudac ne zakmeči?!
Zašto su ukinuti leksikoni,
kada sam bez straha mogla velikim slovima
ispisati da si mi simpatija?!
Zašto uvek ponedeljkom 
isečem prst na papir, tanak i beo
i nikako da ukapiram da je život 
em šaren, em debeo.

Gde žurim?
Uglavnom u sopstvenim mislima.
Gde živim?
U bezkonačnim pokušajima 
da nađem priključak za punjač.
Da li preterujem?
Najlakše i bez problema.
Potiskujem činjenicu da smo vihor na parkingu,
čim ugledam te,
onako kao Klark Kent, 
kako supersočno i bahato kontrolišeš
svoju desnu ruku.
Poligrafski si istinit,
muzički obogaćen,
najviše se voliš,
osmehom raspršuješ sve nade
da nije život dvesta žena.

Možda sam empatična,
dokaz nemam da sam anksiozna,
test ličnosti je rekao preokupirana
da struja napokon dođe,
osušim kovrdže
i budem spremna 
pre poziva jednog supermena.

Ganz dobro

Dobro jutro!

Dobar apetit.
Prijatan dan!
Operi dobro šolju od jogurta!

Dobro bre, aman, pa zašto mi se ne javljaš, gde si ti?!

Ej, ej, dobro je to, ne menjaj temu,
pravo vreme je za dobar razgovor.

Dobro je što se tako dobro poznajemo,
pomislila bih da si skroz neupotrebljiv,
a ti se samo dobro skrivaš
i dobro me foliraš
da je sa nama sve dobro,
a najbolje je to što kucaš
poruke u pola noći svom psihijatru,
kako je dobro što se više ne ložiš na svoju ženu,
možeš dobro da se posvetiš sebi
i podizanju svesti
i dobro bi bilo da pokušaš sa nekim trećim,
pošto sam ja već druga.

Photo credit: MP, Terminal 

Dobro je to što sve sija i miriše
i ulickano je gde god smo ti i ja.
Sve pršti od emocija.
Dobar ljubavni film za babe.
Dobro je što potencija nikada nije jenjavala
i svašta tu još nešto
i dobro je što je svega tu bilo
bez stimulansa.

I u ovom danu,
a i u svakom sledećem,
dobro je da pojedeš bananu,
nije drugo, promeniće boju i ukus,
dobro je da navikavaš se na vitamine
i sveukupan moj trud,
jer ovo stanje 
"dobro je osim ako nije drugačije"
trajaće sve dok se moja želja 
za dostupnošću tvoga uma i tela ne iscedi od velikog pranja,
a to je bilo juče!

Anonimno vreme

Smrt frustraciji,

sloboda je poročna,

strašću se hrani,

strahom naliva.

Ako želja nije besna,

nećemo čekati četiri zida

da pravimo društvo 

sopstvenim potrebama.

Photo credit: MP, street life - Madrid

Piši kad stigneš

da dotakneš mi lice,

ozareno što prisvojilo te

u datoj prilici,

a ne samo na slici.

I taj bezvazdušni prostor

što okružuje 

tvoju razigranost

i moju nesabranost

u naslovu teksta:

"anonimna ljubav u metežu prevara".

Čist vazduh, duga ljubav....