Pričam ti u sebi

Pozovem te, 
poljubiš me, 
danas smo bajka, 
sutra ko zna koja tajna.

Misliš da ispravno je
da vozimo se u leru,
jer tada nas komarci manje jedu,
a žmarci su u naletu.
Zuji mi u ušima 
kada god pokušaš da objašanjavaš
da sve ovo ne štima.
Volim da ti se prst zaustavi
tamo gde mozak odlazi na odmor,
a telo dopušta,
emotivna nezaposlenost popušta,
ja podvlačim se ispod nostalgije,
prebacujem se na letnji režim ishrane,
čekam da vratiš se iz kupovine
i doneseš sebi balans,
meni kravicu,
da bismo spremali deminutivnu večeru.

Photo credit: MP

Jasno je meni da opaki smo daveži
što juče šetali smo zagrljeni,
ali u mnoštvu ničega,
ja srećna sam 
sa ovoliko smeha,
jer pričinjavaš mi sada
i baš me briga do kada.
Zapravo, sve dok smo sa poentom
na spisku neiskorišćenih emocija.

Prospem se po hladnim pločicama
svaki put kada pružiš mi ruku
i dodaš mi brijač,a ja, 
"glumim" trapavu i napravim upijač
i opet tvoji prsti po mojoj koži,
o hvala ti Bože što koristimo
istu pastu za zube,
živimo od danas do sledećeg jutra,
nalazimo se negde između svih mojih htenja,
tvojih begova 
i večitih zabuna u neizgovorenim rečenicama.

Mi vežbamo ljubav
i poštujemo pravila,
prvo zagrevanje,
pa tek onda istezanje.
Ljubim te u te usne znojave.

Sigurnosni pojas

Štreberka u meni se pita
gde je nestala priča iz nastavaka,
dva tela - jedna temperatura,
dugi dani - polovna mi tastatura.
Uključujem s.o.s alarm,
ti bestidno izvlačiš znanje iz rukava,
dostupan si u tri izdanja,
ćutiš o svemu što me zanima,
veruješ da dublje ako odemo,
uključiće se panika,
poročni smo dok traje nam romantika.

Obilazak mojih predela - zagarantovana problematika,
ti radnik meseca - ježim se dok ovo izgovaram,
dva puta sam bezuspešno pokušavala
da ne mirišem na tebe do narednog susreta.

Ja navijam alarm,
ti voliš iznenađenja,
ja nameštam slučajnost,
ti uživaš potajno.
Produžavamo komfor,
prepričavamo poljubac,
ne družimo se stalno,
dostižemo zen,
a to je tako ukusno.

Vremena nemamo na pretek,
kladimo se na sigurno,
da ne pitamo se ponovo,
zašto postoji ovo između nas,
zašto se dešavamo u prostoru bez arome,
gde savest iščezne kada izvlačimo skrivene šablone
da učine nas živima,
bez obzira na pogrešne izbore.

Ne umem da završim misao,
mi sladak smo (s.o.s) sos,
nosimo sigurnosni pojas,
brčkamo se u plićaku....
i tako do naredne priče u nastavku.

Karmički pejzaž

Šarenilo u međuvremenu

Život u međuvremenu,
idealno da nastavimo dobru razmenu,
noć u povoju,
lift bez svetla,
razmišljam koliko ni o čemu ne razmišljam
i da li sam realna ili samo malo nenormalna,
što besramno koristim pruženi užitak.

Realno je da smo se proučavali nekoliko puta do sada.
Još realnije je da pričali smo verovatno nikada.
Nije nam trebalo?!
Nismo imali vremena?!
Nismo želeli?!
Ili nema potrebe?!
Kada sam uhvatila sopstveni trenutak nepažnje,
već je svaki osećaj predaleko otišao
i zakačena za tvoj lik i delo,
jer moja percepcija kaže da si paket mlad i zreo,
taman vreo i ne voliš da šetaš po keju besciljno.

Photo credit: MP

Osuđujem se povremeno,
što dovela sam sebe u stanje - 
novo godišnje doba,
bez pregleda i dopuna
i iznova se puštam da budem 
ono što nisam i ne moram - 
jedna poruka.

Ti si jedna štreberska rutina,
što povremeno izađe iz sopstvenog zasićenja
zarad kratkog ushićenja
i uredno ne plaćaš članarinu
za emotivnu igrariju.

Redovno šutnemo po koji shutter,
esencijalna istina sklizne,
da se požuda istakne,
sreća se eksira,
a zanos degustira.
I sve u skladu sa uputustvom za upotrebu
skrivenih dodira.

Sreli smo se na podešavanju stranice - 
emocija da se ublaži, moj mazohizam i tvoje laži.

I bez razumevanja
i bez vremena,
istina je jedna.
Leto ćemo imati,
tepih nećemo sklanjati,
sigurno ćemo se klimati
i u jednini bivstvovati,
da se ne bismo nadmetali
u darivanju negativnih referenci, e blago meni....
jer sve je blistavo dok živimo u međuvremenu.