Sega mega ega...

Pronalazaču mojih izgubljenosti,
menjaš mi agregatna stanja 
i puštaš da emocije plivaju u svim vodama.
S'vremena na vreme omogućiš mi 
prskanje po duplim šavovima,
jer nema opuštanja dok traje naša zabava.

Sasvim si uveren da ja mozga nemam
kada uspevam toliko da se zanosim
da je naša zabava nepresušna potreba
i kazan pun ljubavi.
Čuj mene kazan?!
Ma obična kofa plastična,
ona krta, al' na prvi pogled bajkovita.
Nije nimalo jeftina, 
svaka kofa je skupa,
posebno kada se tu pomešaju
ja glupa,
ti vera u nikad sutra.
Nedostaju nam nada i ljubav
da bude komplet lepinja,
gde ranisani se misle,
ma šampanjac otvori,
prskanje se ionako ne približava samokontroli,
već uveliko se kuju planovi kako da kiselina pobedi.

MP

Gde je stajalo upozorenje?!
Ja sam prestala sa čitanjem 
nakon prve šampionske kombinacije.
Dok si ispipavao moje meso,
kosti i kožu po butinama,
ja zaustavila sam svoje misli
i pustila da orgazam živi.

Blindirani pogled i minimalna gramatika,
nisu smetali da se tradicija previsokog ega
pretoči u momenat mega uživanja.
Mi pravili smo kreativne scene
i pratili smo naše amplitudinalno raspoloženje.

Fino sam se uklapala uz tvoje zidove.
Fino si se kupao u slobodi naše veze.

I zašto smo onda došli 
do tačke ostvarenja upozorenja?!

Zašto nismo verovali u slobodnu misao,
porcelansku percepciju, 
laku kretnju,
prazničnu stratosferu,
pozorišni komad, 
sočni odlomak,
nas dvoje kao par?!

Zašto smo dozvolili da nas savladaju
sega mega ega...?!

Ukrasi za jelku...i ostali kolačići....

Decembarske smrzolije....

In coffeum veritas

Dan je tako linearno dosadan.

Buđenje se odlaže.

Misao se ne pokreće.

Smisao se postiže

i eksponencijalna zabava počinje,

kad ustao si pre mene,

mada prehlađena ti bešika,

izvukao si bademe iz rerne,

prevrnuo pola kuhinje

da nađeš džezvu za dvoje

i čula sam te još pre pola sata,

al’ osećam se tako posebno,

jer sve ovo naše je istinito.

Ne znam zašto svima delujemo

jako prepotentno.

Mi se, ustvari, čuvamo za nas,

da produžimo blaženstvo,

da ne pohabamo se nežno,

već da grubo verujemo,

čvrsto se ponašamo

i brkamo razne pojmove,

jer ljubav je ta,

koja odnosi pobedu,

plete kolariću-paniću,

pojačava ovu kafu,

tebe stavlja na mene,

da pokaže kako Adam, Eva i jabuka sa cimetom,

pa to je jedna lepota precrtana.

Glasno uzdišem, već mi je vreme.

Zlatan si, sijaš na sreću,

oči krupne, vrišteće,

kad god trepnem,

zahvalim se,

što mogu da gledam te,

dok postavljaš čarape na radijatore,

a ja ne umem da sačekam,

već skačem k’o dete i cmačem te.

Photo by MP 

Ne reagujem na datume,

ti mi praviš svaki dan praznike.

Ne svodim račune,

mi vadimo ljubav iz svake bore,

vodimo se za ruke bez pogovora,

dišemo na nos, jer usta su nam zauzeta.

Veš mašina radi u doba jeftine tarife.

Ljubav u doba fotofiniša,

bez bonusa i kićenja,

samo malo lenora,

da svežina uvek bude prolećna. 

Srčem kafu, užasna sam u tome,

al’ bezbrižno razmišljam,

kako upao si mi u pamet

i probudio romantiku iz kome.

Koliko samo suvih, vlažnih,

smešnih i važnih gluposti

u prethodnim redovima.

Aj sad, ubadam želju,

što deblji talog, dno je daleko,

skidam prašinu sa našeg ogledala,

u kafi, koju kuvaš svaki dan, je istina. 

Ti si glupost,koju volim već izvestan broj godina.

Naša stvar za poneti

Ja imam nadu i ne dajem je nikome.

Mi imamo šansu da verujemo u bajke,

al' vozimo se bez cilja da saznamo

imamo li snage.

Ti si čovek koji je previše znao.

Mi smo sasvim slučajno zaljubljeni.

U koga?! U šta?!

Podrazumeva se, u sopstveno ja,

u eventualno ti i ja,

u beskrajnu želju da postanemo

ljubav bez dna.

Naša stvar stavlja se na tanjir,

pa ko je gladan neka pere sudove.

Koristim viledu, da fleku ostavim bledu.

Ne stavljam karmin i to je u redu,

nosim kilote i to isključivo u sredu.

Ti poštuješ moje navike

i bezuspešno pokušavaš da zavoliš moje butine.

Razumem te, ima ih na stotine.

Probudio si noćas u meni takmičarku,

probudila sam noćas u sebi cmizdrušu.

Šta će se desiti sutra,

o tome sam mislila juče.

Potraga za smislom tebi me dovuče,

u trenutku kada želim da navučem patike

i odem od kuće.

U glavi buka, nos mi curi,

daj mi tvoje termo čarape,

da lakše pregrmim naš zahladneli odnos,

tvoj osmeh divni

i jake reči što govoriš u sebi.

Ti si moja glupost,

infantilna greška,

radost bez premca, 

dimljena slika,

kisela paprika,

pokvarena roletna

i ćebe koje ne greje.

Al' volim da te gledam kao čokoladu

i mirišeš na cimet,

jer život je u pravu.

Da, loše je.

Tako je.

Budi deo vremena.

Ne zahtevaj teške teme.

Odgovore ćeš dobiti proste.

Ljubav je svačija stvar

u vremenima ko, šta, gde, kako

i samo moja stvar 

da oprostim ti olako.

A ti, iscedi pa reci

da je naša stvar za poneti.

Mahanjem do kometa

Kažu super je,
on pogleda,
nju glava preispituje,
da li da upušta se,
da li da prepušta se
ili da jednostavno sačeka
slagalicu u sedam da kažu
crveni takmičar nestao je.

Uvek je ta dilema 
između hedonizma i pokleknuća,
korak da se napravi pravi,
put da mi osvetliš,
za ruku da me držiš,
dok čekamo red u ladies room-u
da zadovoljim bešiku punu.

Nešto razmišljam,
kako je sve tak' podmazano među nama,
kako si ti tak' muškarac,
ja tak' žena,
a sve vreme se pitam,
kako nam uspeva
tak' unspeakable fuck. 

Serious talk - photo by MP

A da se ti pozajmiš malo meni,
ja se pozajmim malo sebi
i bude čist račun,
skriveno poznavanje,
gimme five pozdravljanje
i to ponavljanje bi moglo trajati,
razmišljam,
sve dok znamo gde je gornji i donji veš
i da li su cipele pravi broj.

Ajooj, dokle više ta sumanuta bruka?!
Ali tako je slatko,
jes' malo iskrivljeno i bolucka
i dokle više da me tucka 
tvoj mozak majušni,
kada kaže ostavi sve
i budi moja kometa,
odavde do neotkrivenih dimenzija.

Za tren pomislim,
Holivude, di' si,
ali mokra krpa po sred čela,
da bi glava počela da razmišlja,
hej ti, tak' muškarac,
nemam ja da ostavljam sve,
tvoje su cipele tuđe,
čarape na pruge,
jakna ko zna gde,
a veš imaš tamo,
možeš uzeti iz fioke druge.

JPEG jednog odnosa

Kongres bez kotizacije

Tako si sjajan, divan, bajan,

misliš da ćeš odmah takav

u strofu da mi uđeš.

A nalazim te i u štofu

svako zimsko jutro,

pa čak i sunce kad okupa dan,

misli mi svučeš,

život obučeš.

Sve razumem,

dugo se znamo,

još duže ne poznajemo.

ali budi malo maštovit

i još ponešto

i kreni da smišljaš naše putovanje,

gde ja hodam po struni tvog ponašanja,

a ti radiš bezbroj malih varanja.

Ma daj,

nemoj da si takva,

sačuvajmebože,

kao neka plava cepidlaka.

Ti si moja rezervacija i moja pomada,

moj šrafciger i moja čokolada

i prisvojni pridev

da produži sve dane i godine,

zbog kojih volimo se,

bez žurbe, tj.natenane.

Prava si šećerna vuna,

kad iz rukava rimu izbacuješ,

vodeći računa da ne padne mi kruna.

I tek odjednom započneš drugi đir,

okreneš ploču, podigneš prašinu

i kreneš da pevaš kao na kongresu bez kotizacije,

a ja postajem deo tvoje zajebancije.

Dan je sunčan, pusti me da dišem,

ručaću sam, nemam struju,

ti i ja odavno smo u ofsajdu. 

 

Catalonia moment - photo by MP

  

U redu je, vuno moja šećerna,

ti i ja ne moramo biti MI.

dovoljno je da ne budeš glup,

kontakt je skup.

Uhvati momenat dok još smo ti i ja.

Predeo lep i nemi zvuk,

čaj od nane i keks za doručak,

dobrovoljno prijavljujem se

da budem na repertoaru za ručak,

evo časna pionirska,

neću ti tražiti da greješ mi stopala,

biće orgazma i bez toga,

samo ti napominjem,

sutra nam stiže majstor za bojler,

prestajem sa rimom,

volim te u svakoj strofi bez refrena,

jer neponovljivost je naša tema.

Fabričko podešavanje

Dupla emocija bez leda,
obnavlja nas,
ljubav je cela.
Noć je puna,
vreme je da se poklonimo i počnemo.
Da vozimo se,
da brišemo i crtamo se,
da vazda nešto prepiremo 
i dokazujemo se,
da toster stoji na frižideru,
a ne na stolu,
ti i ja u povremenom folu,
odupiremo se bolu i
varamo se da godi tebi,
godi meni,
a jedino godi bicikli,
na koju naslonjeni smo,
dok instinkt i intelekt resetujemo.

Photo by B.Grozdanović - Lost in emotions

Stanje je kompletno nepristojno.
Budalama uvek prijatno.
Ne ideš duboko, takav je dogovor.
Ne umem, ne znam, ne dam.
Priča je bez početka,
jer znamo se iz prošlog veka
i sutradan će ponovo biti prvi put,
želimo da okusimo se,
bez obzira na kosmos.

Kaži kako nam je dobro?!
Ljubav je vraćena na fabričko podešavanje.
Iznova.
Preko snova.
Kao nova.

Nova programska šema

Vidi ovako.
Ja umem da budem 
naporna i poslušna.
Glasno srčem kafu.
Radujem se svakom novom danu.
Jurcam zubato sunce,
treba mi za orman,
budim se sa novom idejom,
slušaj me, sada i odmah.

Ja bih još jedan krug.

Nov. Topao. Pametan i glup.

Dugačak. Dosledan. Znojav. 

Sočan. Neotpakovan.

Da vozimo se bez kormilara

i budemo jedno drugom antiseptik bez recepta.

Photo by MP - Lost in Amsterdam

Naslućujem, a ti?!

Biće ovo doba za početnike,

za nastavke i produžetke

i još nešto sa sufiksom - ke, 

a povezuje nas i ljubavnike,

dok spremamo se za oporavke.

Mi vrebamo se i želimo da night mode bude on,

da po stopalima prepoznamo izazov.

Počinje jesenja šema.

Šaputaćemo dok hvata nas trema.

Glavobolje biće,

ljubav možda pobediti neće,

ali umazani od kestena sto posto

i vodaćemo se besciljno,

izbegavaćemo zagušljive prostore,

da nam se oči otvore i vidimo šta?!

Nas dvoje u pokušaju

da adaptiramo se na buđenje bez doručka,

bez propominta i olynth-a,

sa dilemom da li voditi ljubav do prekosutra.

Padobranac na tanjiru

Život je užurban.
Ja još uvek poliram misli,
da li da pozovem te na kafu
ili da jednostavno izađem na terasu,
stavim naočare i pravim se da odbila sam te,
uhvaćena sam nespremna, 
nadajući se da je to još jedan od onih science fiction-a.

Ne, ne, ne, 
definitivno se mora nešto preduzeti.
Ti odlično izgledaš odavde.
Odavde, odakle čuda kreću,
sa čuđenjem se susreću,
planovi prestaju,
svaki korak da preduzme se nešto
bude samo jedna lista za čitanje
i svakodnevno mračenje.

Nije da mi nije nužno,a nije ni tužno,
već si mi sav nekako kao zabavna razglednica,
dok stojim, gledam, ne trepćem
u tvoj duks šareni i mislim se,
dobro bi mi došao matori.

Photo by Danica Radulović - Grand Canyon

Rimuje mi se ovo matori,
premda nisi ni mali,
valjalo bi da si taman,
al' to tek kada te isprobam.
Zapravo, nesvršeni glagol upotrebljavam,
u narodu poznatiji kao isprobavam.

Znam tri stvari o tebi.
1. U najdubljem hladu tebi se ris i dalje sunča.
2. Uvek isflekaš čist stolnjak malo ljutim ajvarom.
3. Ljubiš se najbolje.
Meni dovoljno da mislim na tebe,
dok čekam u poslastičari
da serviraju mi padobranca,
shvatajući da ložim se na potpunog stranca.

Trag u neskladu

Imam jednu tajnu, koju ne mogu ni sebi otkriti.

Ne smem da zadirem u sopstvenu privatnost.

Pazim da long island ne kaže

''ne želim te previše, samo malo više,

a to je ništa više do saplitanje jezikom

i korak smo bliže da ne pogledamo se više''.

Mi nemamo toliko toga zajedničkog

i ne tražimo se u prevodu,

mi smo ostavili trag u neskladu

i rado ga se sećamo.

Ti ponekad govoriš prostoprošireno,

da zabezeknem se složeno.

Ti umeš da razdvojiš mene od tebe zapetom

i ne dozvoljavaš nam da se smejemo grohotom.

Photo by B.Grozdanović - once upon a time in Utrecht

Lepo se ponašaš, vrhunski odmahuješ,

džentlmenski namiguješ 

i onaj naš trag u neskladu

elegantno u recycle bin ubacuješ.

A gde sam ja tu, sva tako upeglana u skladnosti 

i zgužvana od nestrpljenja?!

Želje sam ukinula, da bih se lakše skinula

i vazduh dopremila,da pregrmim taj tvoj ceo pogled

i polovnu reč,

da utrnem kao kinder jaje figurica, ta sam.

Da osmehujem se, pripremljena sam.

Da prekrojim se, dogovorićemo se.

Da osećam i nadam se polovično,

bilo ne ponovilo se.

Izjava o kompenzaciji

Važi, ja sam ta koja spašava postojanje,
koja podnosi nestajanje,
koja želi trajanje. 
A ti?!
Ti me voliš, predobra sam ja za tebe,
ali moraš dalje bez mene,
da bi lakše podneo sebe.

Dobro.
Pružimo šansu i ovom festivalu,
da pivom spasimo misao,
osećanja smajlijem,
selfiramo se u uglu 
i brojimo lajkove da ljubav ne potone.

Photo by B.Grozdanović

Znam.
Ljubav je dementna.
Ljubav je...dođi, okusi, pomrsi...
Ljubav je...leptire i ostale insekte pusti
da vršljaju po svakom slovu te reči
dok je friško i u vreći.
Mi očekujemo, dajemo, činimo,
ne želimo, ne umemo, ne smemo
i uvek strahujemo da se ljubav smisli
kojoj strani da se prikloni.

U redu.
Evo ja pristajem na kompenzaciju.
Tebi ljubav, meni štrudla.
Bolje štrudla sa makom,
nego ti i ja u liftu bez struje,
pipamo se dok ne otvrdne,
čekamo da ljubav vaskrsne.

Suma sumarum

Ja mislim da znam kada mi upropastiš dan.

Klima je u kvaru, nepravda je u pravu.

Zavaravam sebe da smo ’’mi’’,

dok mi ne kažeš doviđenja, idi.

Gubim tlo, sanjam vrlo obično,

gledamo TV bez ekrana,

dok lede nam se prsti na nogama,

peć se pokvarila,

valjalo bi voditi ljubav bez pravila.

Mi želimo da sutra bude juče

kad smejali smo se besplatno do jutra,

a danas vreli foto finiš,

jer ljubav poskupljuje,

već ukoliko prekosutra.

Photo by MP

Ja obučem osećaj,

dušu odaberem,

kosu operem

i spremno čekam nedelju,

da prepoznamo se u kafi,

kad okrenem šolju i vidim te na našoj strani.

Suma sumarum psujem svakodnevno,

da izbegnem reči, da teret ne bude veći,

dok nadam se ganc novoj sreći 

i iščekujem da svratiš u moj cirkus trčeći.

Da leto još uvek bude vruće...