Prvo pa Zaher

Ukoliko je A životni uspeh i A = x+y+z, onda je x = rad, y = zabava, z = znati kada ućutati, govorio je Einstein. Jednostavno komplikovana motivaciona sentenca. Dakle, samo dovoljno motivisani i borbeni u nas rešavaju ovu jednačinu.

Sunčano jutro mi ubrizgava dovoljnu dozu energije, dobro raspoloženje ne izostaje. Ispijam svoj omiljeni jutarnji napitak, jaku, crnu, bez šećera i osećam da sam spremna, više nego ikada, da uradim to. Inspirisana i sa puno ljubavi uzimam recept, uključujem  omiljenog mi Kanađanina, Michael Buble-a, da napravi društvo i odlazim u prostoriju za pripremanje hrane.

Za jedan ovakav recept dolaze do izražaja moja smelost i hrabrost. Sastojaka je pregršt. Treba znati izabrati prave, sjediniti ih u celinu i uživati u finalnom proizvodu. Nivo serotonina i endorfina raste, zabava može početi. Krećem lagano da lomim tačno određen broj čvrstih sastojaka - jaja i mikserom ih pretvaram u tečno, penasto stanje. Mikser, Majkl i ja proizvodimo toliku količinu decibela, da komšije uživaju u mini matine koncertu. Razumeju me, ljubav presuđuje. Topim čokoladu i puter na tihoj vatri,a ja se krčkam na toj istoj vatri od same pomisli da ću ga videti danas nakon toliko vremena.Nedostajanje veliko, želja prevelika.

Photo by - Vesna Panov

U penastu smesu ubacujem prohlađenu, ujednačenu čokoladnu masu. Zatim dodajem aromatične, praškaste sastojke, samleveni afrodizijak i malo ruma, da aromatizuje celu situaciju. Kad malo bolje razmislim, možda nije loše da malo obložim želudac gore pomenutom aromom, čisto da mišići ne budu u spazmu. Sjedinjujem masu i ostavljam je dalje na termičku obradu. Uh, kako je moćan ovaj sadašnji trenutak. Blagoslovena sam. Dok Majkl govori da sačuvam poslednji ples za njega, ja uveliko pripremam najslađu glazuru...mmmm....obuzima me toplina. Uključujem svoju, ne tako omiljenu, ali više nego potrebnu karakteristiku, strpljenje, dok se termički obrađena smesa ne ohladi. Premazujem je džemom od kajsija i prethodno pripremljenom glazurom. Uzbuđenje raste, da li je sve urađeno prema receptu?! Oh, da! I gle čuda, verujem i stvaram ih. Moje malo, okruglo remek delo, njegovo omiljeno, je tu.

Vršim poslednje pripreme, Majkl govori da se oseća dobro, ja mu se pridružujem. Svilena bluza hladi uzavrelu svilenu kožu, prethodno potopljenu u parfemsku vodicu, raspuštena kosa, da seksipil podignem na viši nivo, zarumenjeni obrazi, uzbuđenje ulazi u kulminaciju...želja je tu, dobro raspoloženje je tu. Zvono!!! On je tu.

Njegov pogled reflektuje se u mom. Njegov osmeh obasjava, dodir parališe. Grli me, nedostajanje prestaje, obožavanje počinje. Hvata me za ruku, a uhvaćena sam cela. Ćutimo, a siti se ispričasmo, gledamo se, a volimo se. Nema sam, a vrištim od zadovoljstva. Hranim se dahom, gladna nisam. Krila nemam, a letim. Ne prestajem da gledam, jer je istina tu negde. Da mogu, ne bih spavala. Ljubav. Oskar odlazi sadašnjem trenutku, njegovoj kompletnosti i ispunjenosti.

Dok Majkl peva ''Everything'', gledam u njega, u moje ogledalo, u moju drugu polovinu, govorim – da, sve na svetu i prepuštam se zvucima koje proizvode naše usne. Odjednom, dešava se cunami, lansirana sam i otkrivam novi svet, svet gde imam čvrst oslonac i osećaj pripadnosti, gde ima dovoljno hrane za moju dušu, gde plačem od smeha, gde drhtim od jačine zagrljaja,a topim se od toplote istog. Punim džepove svim tim, da se nađe.

Recept kaže strpljivost pre svega, jer sastojci remek dela se moraju dobro sjediniti i ujediniti. Njegovo omiljeno, moje remek delo, je servirano. Uživa on. Srećna ja.