(Ne)moguća misija

Feeling comfortable in your own skin is one of the greatest achievement of human species. Well, it should be...

Uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih nas sadržana su u dezoksiribonukleinskoj kiselini. Ona je esencija života, određivač sudbina. To me navodi da se zapitam, da li je DNK izbacila iz svog uputstva monogamiju?! Great expectation?!

Tropska vrelina u sred umereno-kontinentalnog područja, a radni je dan. Ubitačna kombinacija. Dok čekam da ekspeditivna administracija završi ’’na brzinu’’ potrebnu mi dokumentaciju, odlučujem da se okrepim u bašti obližnjeg kafića. Zaposedam mesto u debeloj ’ladovini ispod smokve i naručujem ledeno dobru limunadu. U tom momentu mi prilazi lanena košulja i Ray Ban sa mirisnom notom Versace (too many labels). Uključujem jak odbrambeni mehanizam i odgovaram – da, možete pozajmiti jednu, ustvari sve tri stolice i spuštam pogled. Međutim, želeo je samo jednu, ali lokacija pokraj mene. Da li zbog vreline ili ne, klimnula sam glavom u znak odobravanja. Nakon što se udobno smestio i onako brižno, džentlmenski, odradio naručivanje pića, krenuo je matinée razgovor. Delovao je rashlađujuće. Oprezni smo bili, odmeravali reči, a opet želeli smo mnogo toga reći. Njegove bore smejalice i moje usne boje višnje uputiše jedni drugima osmeh plezira, sa željom da se ponovo sretnu. 

La alegria me je obuzimala, jednostavno bejah zaposednuta. A dogovoreno vreme viđanja bilo je TEK sutradan. Suviše kasno, insomnia na pomolu?! Ugovorena lokacija priroda, ugovoreno vreme podne. Brunch u prirodi.....zanimljivo, pomislih. Zoru dočekah otvorenih očiju. My behaviour and inner feelings were unexplainable. Nestrpljiva bejah da ga vidim. Ne znam kako, ali upala sam u magnetno polje. Osećala sam jak intenzitet elektromagnetnih sila. Bio je magnet – sposoban da me privuče i drži uz sebe.

Potpuno hipnotisana nisam obraćala pažnju gde i kada ga viđam (jutro, podne, kasno veče). Geografsku širinu i dužinu naše zemlje poznavali smo by heart. Delujemo globalno za dobrobit nas, govorio je. Organizacione sposobnosti vrhunske, tajming savršen. A ja, ja ne hodam, ja lebdim, padam mu u zagrljaj i tako dok duva oluja, prži sunce, mi prkosimo vremenu. Opušteni i bezbrižni. Stepen uzbuđenja i zadovoljstva na maksimalnom nivou. Ja nezasita. U čitavom tom bljesku i trenutnoj zaslepljenosti nisam primetila da ga ustvari ne poznajem. Osim što se lažirala boja kose, garderoba, lažirale su se i izgovorene reči. Nešto tako malo i neprimetno, postalo je tako veliko i značajno. Da li je to urođena averzija prema istini ili je ipak nešto drugo u pitanju?

Predstavljeni CV bejaše kratak, a prošao je sve krugove intervjua...nešto mi je promaklo?! Promakao mi je pokušaj beskičmenjaka da zbog neudobobnosti sopstvenog epidermisa navuče avanturistički epidermis, u skladu sa godišnjim dobom.

U redu, nismo se zakleli nad Biblijom da ćemo govoriti istinu, i samo istinu so, God help us....ali neka uputstva o korišćenju i održavanju smo morali poznavati. Da smo se drugačije sreli, verovatno bi ranije bilo sve. Usamljena sam bila i nisam primetila da sam, zapravo, sve vreme u šumi.

This image belongs to respective owner - Jelena Antić 

Nakon svega, umesto u četiri oka, srećemo se u šest, ne gledamo se i ne poznajemo. Umesto osmeha plezira, upućujemo osmeh prezira.

Monogamija, (ne)moguća misija?!

Krivo je more

Shall we dance? Shall we drink? Shall we eat candies?

Čvrst otisak stopala obeležava teritoriju koju pohodim. Kajanje izbacujem iz rečnika manje poznatih reči. Skidam se sa predrasuda i odlazim na krajnji jug turske obale. U avionu, sestra i ja upoznajemo nekolicinu dopadljivih devojaka, naših ispisnica. Sličnih senzibiliteta, sličnih interesovanja, a u istom hotelu – dovoljno da se krene u dogovaranje kako provesti vrele letnje noći. Leto za pamćenje, ne?!

Kao i svaki početak, pa i ovaj, imao je svoju istraživačku fazu. Upoznavanje hotela, recepcije, okoline, najkraćeg puta do plaže, kako šarmirati izdavaoca 2 beds and 1 umbrella, da ako ne pređemo naglo iz nijanse sa kojom smo doputovale u alarmno crvenu boju. Trudile smo se, nije da nismo.

This picture belongs to respective owner - Jelena Antić

Pošto dnevne aktivnosti bejahu apsolvirane, krenulo se u zaplet. Vrele letnje noći, kako i gde se rashladiti?! Lokacija pregršt, predloga još više (svaka od nas šest sa po jednim), treba izabrati pravi. Nakon većanja, a ustvari je bio najprostraniji, najbučniji i najpuniji klub, odlučile smo da baš tu rashladimo noć. Dočekuju nas ljubazno. Ushićeno naručujemo koktele razne, krećemo se njihati. Noć uzima maha. U jednom momentu osećam dah na desnom uhu i nejasan bariton – shall we dance. Pomišljam, ne okreći se sine i govorim – indeed. Ostajem u tom položaju, a njišemo se zajedno. Pravim okret za 180 stepeni da bi ples dobio na dinamici. Zatičem domaćeg stranca, vrlo prijatno nasmejanog i željnog razgovora u vidu vikanja u prepunom i prebučnom klubu. Ispunjavam mu želju. Bio je to jedan klasičan, turistkinja-domorodac razgovor na jeziku svih naroda i narodnosti i po kojom floskulom na domaćem jeziku. Shall we drink – oh, yes. Shall we eat candies – oh, yes (nisam znala da se to tako kaže...ili sam se pravila da ne znam).

Odavde, odande, došlo se do kulminacije. Prostorna soba, orijent u vazduhu, a bogami i u enterijeru. Oprezna sam, a ustvari sam radoznala. Moj domaćin ima dobar redosled poteza. Smešta me u udobni dvosed i nestaje na trenutak da pripremi drinks and candies. San letnje noći postaje java? Strangers in the night poznaju se već dovoljno sati. Vlažnost 98%, pritisak 1000 mbar, njegov seksi tvrd engleski izgovor, pitam se sa mozgom, ali isti je na off....dakle, preti neposredna eksplozija. Pomeram zenice u krajnji levi, pa u krajnji desni ugao, a skidam ga pogledom. Naglo prekidam situaciju, jer osećam da upadam u hipoglikemiju, a on je tako candy, i uzimam onako bezobzirno,a pomalo i bezobrazno, serviranu mi baklavu, da prekratim sebi muku.

On, jedan vrlo naočit mladić, počinje da pokazuje na delu zašto je vatreni znak u horoskopu. Primiče me k'sebi, ljubi me sočno sokom od baklave, prosipa se svuda po meni, šećer prostrujava krvotokom. Vulkan je proradio, kreće erupcija, lava nezaustavljiva, a služba za vanredne situacije na kolektivnom odmoru. Sa svojim eyes of a tiger, preplanulim, 365 dana u godini, telom, umilnim glasom i tvrdim akcentom mi govori – your face, your lips, your legs, your feet, your body...precious one. I'm blessed. Oh God, you're great liar, but your timing is great...can't wait, odgovoram.

My stranger in the night and I were twisted bodies buddies in the morning. Krivo je more.

Carpetland

''It is the only way I will ever distinguish myself. It is the only way I will ever....matter''

Kad pogledam kroz istoriju, zadovoljnog izraza lica, shvatam da od predugog držanja na jednom mestu i taloženja prašine na istom, pogled mi se zamućuje, govor nestaje. Alergična sam na tepihe, najveće skupljače prašine, štetnih mikroorganizama i bakterija, jer zdravlje pre svega.

Desi se tako cunami, podigne se prašina, pomuti se um. Uobraženi snob, pravičan i taktičan, ubrizgan mi bejaše. Prijatelj i ljubavnik, putnik i sputnik, vatra i voda, paket aranžman koji se retko nalazi. Ovisnik postadoh. Bio je to spoj iskustva i wannabe iskusna. Deliti postelju, kadu, trosed, dvosed, kašiku, pastu za zube i sve to 24/7...potpuna opčinjenost. Omiljena boja – njegova, omiljeni miris – njegov.

Igrali smo po tepihu ljubavi, voleli se u stilu nas dvoje – čitav svet. Napravili smo neraskidivu nit between a child and adult singing voice. Our carpetland consisted of purity, clarity and brightness. Brisali smo liniju koja razdvaja nebo i Zemlju. Izmestio me je iz koordinatnog sistema i prijalo je. Bila sam posebna ili sam se samo tako osećala.

Nakon tog ludila, kada se prašina slegla i prekrila tepih, moje detinjasto i njegovo odraslo nas je raznelo. Umesto da se dolazilo, odlazilo se. Umesto da se privlačilo, povlačilo se. Moj prekratak put, od onoga što mislim do onoga što kažem, postao je predugačak. Stega je bilo sve više, slobode sve manje. Everything was swept under the carpet. Dioptrija se povećavala, vokabular smanjivao.

This image belongs to respective owner - Jelena Antić

Tepih smo zamenili kanabeom. Tadašnji nas dvoje – čitav svet, prešao je u nas troje. Dr je imala beautiful mind, nas dvoje messy mind. Uvodila je Sunce da otopi snežne nanose. Svim snagama pokušavala je da vrati stari sjaj. Ali naš tepih bejaše prljav i pohaban, a mi zapušteni.

’’The only thing greater than the power of the mind is the courage of the heart.’’ Nismo imali hrabrosti......i onda sam carpetland zamenila parquetland-om. Lakše je za održavanje.

U ogledalu

It's like a mirror, that staring back at me, with all similarity, spirituality and compatibility.

U redovne aktivnosti poput spavanja, buđenja, prehranjivanja, ubrajam i onu kada se probudim, a subota je, uključim računar, zazelenim se na skype-u i pijemo zajedno kafu prelistavajući proteklu nedelju...od sporta – koliko stranica knjige je pročitano, jer mora se trenirati, preko kulture – koliko se puta kafenisalo, jer se gossip kultura mora ispoštovati, do zabave – da li je pronađen neko kao ibuprofen, koji umiruje groznicu subotnje večeri, uz redovitu konstataciju da su trenuci neponovljivi, jedinstveni, so, catch it if you can.

Deceniju pre, u proleće, studentarija je krenula u obilazak Evrope. U to vreme, bejaše to najradosniji momenat, highlight of my life. Braca i ja smo upali u društvo arhitekata, preciznije arhitektica.  Braca blagasloven, ja fleksibilna. U atmosferi punoj estrogena, opskrbljeni smo bili raznim lepotama i zdravljem, cosmopolitan-ima (mada priznajem samo koktel pod tim imenom), elle-ovima....u najavi 8. mart u sred maja meseca. Braca se vrlo brzo aklimatizovao i krenuo da rešava testove sa ostatkom grupe – ''kako ga osvojiti, koliko traje zaljubljenost, naučite tajni jezik ljubavi, dobro izgledam, a momci mi ne prilaze''...aaaaa..., moja avanturistička, smela i hrabra priroda bejaše ugrožena. Najednom, u toj masi, izdvojila se osoba koja je loud and clear progovorila o avanturizmu i liberalizmu. Pomislih, ovo govorim ja, a ovo nije moj glas. Uvek sam se pitala kako izgleda biti kloniran, gledati sebe u ogledalu. Fenomenalno. Druženje smo nastavile i nakon tog putovanja. Jednostavno, we have a bond with eachother.

This image belongs to respective owner - Jelena Antić

Provodimo sate u razgovorima, svaku nevolju pretvaramo u volju, emotivne probleme u pobede, redovno pravimo buku od smeha, odradimo jedan đuska trening uz The Black Keys ''Lonely boy'' and hedonistic state of mind is about to start. 

Uključujem svoj entuzijazam, ona svog kipa Slobode i osvajamo neosvojive teritorije. Ona ume da me iz slepo ustaljenih običaja prebaci u nekonvencionalne poduhvate. Sa druge strane, moj osećaj za stvarnost pomaže joj u jalovim akcijama. Jedan od bitnih sastojaka recepta za srećan život je i soulmate friend by your side. Priznajem, srećna sam (iako se ničeg nisam ''odrekuvala'' dok sam obavljala dužnost maid of honour na Ohridu). Naše prijateljstvo je trajno i iskreno i jednostavno savršeno upotpunjeno.

Prisustvo Sunca, Merkura, Venere, Marsa i Neptuna u četvrtom, uz povoljan uticaj Urana u petom polju omogućuje nam optimizam i zagarantovano dobar provod. 

Moja kuma i ja imamo Sunčev sistem pod nogama.

Klackalica

Ukoliko posedujemo sposobnost da zadržimo telo u stanje mirovanja ili kretanja, onda postižemo ravnotežu, balans tela.

Slike iz detinjstva obeležila je, između ostalog, klackalica. Ta škripuća, loše podmazana, mašina, ali tako izazovna. Obožavala sam jednu takvu u dvorištu, izuzetno popularnu među decom. Čekalo se u redu, a ja bejah bila uporna...bavila sam se klackanjem uglavnom sa gabaritnijom osobom, jer sam želela da se vinem u visine i ostanem tamo dok ne prokuvam od vrištanja. Uživala sam u tom movethemountains stanju. I got my head in the coluds. To je nekako i predodredilo mene i životno mi putešestvije.

Vikendi se nisu propuštali. Ponedeljkom su se pravili planovi za what to do, what to wear for the upcoming weekend. To je bilo ono stanje tela i duha koje je označavalo statičku i dinamičku ravnotežu. Međutim, tog vikenda glas i žice ne bejahu bili u ravnoteži, ali spiritus je presudio. U klubu svi u dinamičkoj ravnoteži, samo par nas u statičkoj. Za balansiranje glasa koristila se žestina, ledeno dobra (jer pre upotrebe ''klin se klinom izbija'', konsultovala se sa svojom dottoressom). I tako, dok sam održavala statičku ravnotežu, prišao je, sa nekim ne preterano jakim uvodom, ali nije posustajao. Nekim čudom uspeo je da me iz statike ubaci u dinamiku. Razgovarali smo do duboko u noć, on je pričao, ja se nemo smejala. Preduzimljiv je bio taj moj Preduzimač.

Broj telefona – checked √ , prvi izlazak – checked √, druga kafa – checked √, šetnja – checked √, poljubac – checked √. I eto nas na klackalici, vinuta u visine, gde lete prekookeanski avioni. Jedno dugooo, lepo putovanje. Klackali smo se prilično dugo,moj preduzimač i ja.

this image belongs to respective owner - Jelena Antić

Omogućio je potpunu ravnotežu, ne osećaš glad, ne osećaš žeđ. Bili smo u toplotnoj ravnoteži, gde nema temperaturne razlike, tela su ključala. Osim što je bio preduzimač, bio je i balanser. Sebični bejasmo, klackali smo se dugo, bez stega, dok su drugi čekali u redu. Gledali se bez treptaja, smejali se do vrištanja.

Međutim, ovo prekookeansko putovanje se jednom moralo završiti. Osim što smo ostali bez goriva, dehidratacija je uzela maha, glad nastupila...

Tako smo iz balansa otišli u balast....then again, I got my both feet on the ground.