Max bet

Life is a game. ’’The winner takes it all...’’

Egzotične igre su privlačne, ali samo dok na njima ne izgubite. Ako ste profesionalac, gledaćete na to kao na dugoročnu investiciju. Ja, kao jedno veoma radoznalo biće, naučila sam dosta o sportu (individualnom i kolektivnom) i o mogućnošću kratkotrajnog prosperiteta prilikom uloga na, gore pomenute, događaje.

Jedan takav event u najavi imao je kvotu 5 (mogućnost ostvarivanja 20%). Sve što je trebalo uraditi je da iz dvojke pređem u iks i dođem do željene jedinice. To nije bio nimalo lak posao. Trebalo je trenirati brain cells and my cooking skills. Najpre je trebalo dogovoriti vreme i mesto dešavanja – PM, my place. Zatim se uređivao prostor (po sopstvenom senzibilitetu, bez pomoći vrlih prijatelja arhitekata), a onda je došao na red i menu – tom prilikom su korišćeni razni sources of information – nezaobilazni web site-ovi sa zadatom temom, TV format 24h kitchen, jer trebalo je ostvariti pobedu na domaćem terenu. Naravno, vodilo se računa o tome da menu bude lako prihvaćen od strane želuca i da ne bude neželjenih nus-pojava. Shvatate da je to bio timski rad veštih ruku.

Došao je na red i moj outfit (tzv.housefit). S’obzirom da sam ljubitelj komfora, lagana pamučna extra large bela bluza, mada sa više otkopčanih, nego zakopčanih dugmadi, jer lagana provokacija je preporučljiva; hand made ogrlica, koja naslućuje otkopčanu dugmad; skinny jeans without thinking, ali sa dovoljnim postotkom elastina, jer komfor pre svega. Sve to začinjeno laganom parfemskom vodicom.

Spremno dočekah dogovoreno vreme, otvaram vrata i odmah primećujem da sam odservirala servis viner – bio je slika sa osmehom, bez tona. Ubrzo zatim dolazi do izjednačenja – doneo je moje omiljeno vino. Lagano smo prešli u prostoriju za konzumiranje hrane. Let me clear this, nisam bila slow motion, mada sam (se) servirala lagano i osvajala poene. Izbor hrane je bio pun pogodak, prešla sam u vođstvo.  Čuo se samo naš smeh, zveckanje escajga i dugačko izgovaranje suglasnika Mmmmm. Osećao se miris pobede na domaćem terenu.

Međutim, krene on da me šeta po osnovnoj liniji jakim bekendima i forhendima. Rapsodija udaraca – školovanje u inostranstvu, život na različitim meridijanima, izuzetno bogat social life, posećivanje koncerata svih mojih omiljenih muzičara (koje ja videla na malom ekranu). Nekako sam uspevala da održim ritam, odolevala sam svim udarcima, naravno sa tekućinom, da ne dehidriram. 

A onda je usledio drop shot i tu me je potpuno izbacio iz igre. Ring the alarm – telefonski poziv sa temom da se u određeno vreme bude na određenom mestu baš ove večeri. Dakle, uvodi se rezervni igrač. Priznajem, bio je u ogromnoj prednosti.

Nakon kratkog predaha uz Leon Ware ’’On the island’’ i po koji razmenjeni pogled, moj borbeni duh nije jenjavao. Naprotiv, osvežena ulazim u nastavak meča.....serviram njegov omiljeni slatkiš (obaveštajna služba  je otkrila šta je omiljeno)....iiii došlo se do izjednačenja.

I was full of joy, he was full of joy....tie bed break je odlučio pobednika.

Game, set, match... 

This image belongs to respective owner - Jelena Antić

Smeši vam se brk?!

Beauty is in the air. So, take a deep breath.

Statistika, kao oblast matematike, bavi se prikupljanjem, analizom i interpretacijom podataka. A statistika kaže da je lepota a perceptual experience of pleasure.

Pristalica sam načela da je lepota u balansu i od izuzetnog je značaja za svakog od nas. Balans mora postojati u odnosima, emocijama, ljubavi, razvoju nas samih.

Pokušavajući da napravim balans između posla i emotivnog pristupa istom (s’obzirom da mi je debalans ogroman), u moru ponuda i zahteva, naiđem na jedan mail, naslovljen na moje ime, sledeće sadržine – Smeši Vam se brk?! Supershopping ima ideju za vas za Dan zaljubljenih. Frajeru, poklon nije kliše. Mi vam pomažemo prilikom last minute shopping-a. 

My eyes were wide open. Forward-ujem, gore pomenuti, mail na 20-tak adresa (meni bliskih, podrazumeva se). Nedugo, zatim, kreće group chat na zadati mail – temu, koji prerasta u group discussion.

Nakon dublje analize i statističkom obradom dostavljenih izjava (20 bliskih ljudi x 1000), došlo se do broja 20.000 ispitanika :). Impozantna cifra, priznaćete.

Ispitanice su imale za reć:

’’Taj komercijalni dan služi za prodaju svih bombonjera sa isteklim rokom trajanja.’’

’’Cveće za mene bira prodavačica, jer me ona bolje poznaje od partnera koji isto kupuje.’’

’’Volim samo onog Valentina koji svake godine na Milan Fashion week-u izlaže svoje spring/summer i autumn/winter kolekcije.’’

’’Totalni bull(ups)shit, mada kad malo bolje budem priupitana, možda i nije loše odrediti dan za darivanja fragrant blossoms, čisto da se obnove davno zaboravljeni maniri.’’

’’Žene su spremnije da provedu čitav dan sa voljenom osobom, dok je opozitnom polu potrebna neka odrednica (NG, St.Valentine, 8. mart, rodjendan) i tada nastaje stampedo-haotična kupnja poklona, ne toliko po sopstvenoj želji, koliko po želji društveno prihvaćenih normi ponašanja.’’

’’Alarm mi nije potreban da me podseti da li sam zaljubljena ili ne.’’

’’Obožavam Mr. Rochestera i kako je on himself supremely blest – blest beyond what language can express – finding his soul mate. Ništa manje Jerry Maguire i You complete me.....naglo počinjem da menjam agregatno stanje.’’

’’Samo za zaljubljene i samo 14. – super akcija.....poster na mesari u mom komšiluku. Dakle, dobijam najbolji komad mesa....u tiganju.’’

Smeši vam se brk?!...i meni...

This image belongs to respective owner - Jelena Antić

Galeb

Impossible makes it possible. Let me write a few things to you.

Pristalica sam absolutely spontaneous i teško je bilo naviknuti se na purportedly spontaneous situations, kojih je bilo u obrisima, ali dobro urezane.

Jedna od tih, dobro urezanih, situacija bila je i ta navodnospontani sudar ljudi u vidu žmurećeg sastanka (žmuriš, dok se ne približiš targetu i spontano otvoriš oči, sa spontano ispruženim desnim dlanom i spontano izgovoriš – drago mi je, ja sam...).

Zove mene drugarica, ja naravno mobilna i uvek dostupna za nju, i umiljatim glasom me ispita o mojim daily activities, koje je by the way znala u po noći da je pitaš ( rekoh u sebi – get to the point, dear). 

Znaš, počinje ona, pričala sam ti o onom mom poznaniku, bankaru – well educated man, visoko pozicioniran, sa svim onim manekenskim stavom, gde je vizuelni ugođaj zagarantovan. Ja, onako nezainteresovano, kažem – da, sećam se. Eee, nastavlja ona, viđate se večeras, sve sam dogovorila...details later, my dear.....čujemo se...tutu, tutu. Prejake reči ne pamtim, tako da najblaže rečeno – I was at a loss.

Ne podnosim te javne nabavke, gde se od nekoliko ponuda bira ona najpovoljnija, gde je dress code – smartly elegant, restoran, belo vino, evergreen muzičari. Nisam ja iz tog društvenog taloga, ali dugogodišnje prijateljstvo je odlučilo.

Smartly make up, smartly hairdo, smartly dress, smartly heels....sve je te večeri bilo smartly, osim pristanka da izađem. 

Smišljajući usput prigodan uvodni govor, najednom ugledam target i shvatam da sam totalno promašila temu. Karirana košulja, poderani jeans, titula u nogama – Dr. Martens....oh, no, there’s no way back.

On, nimalo iznenađeno ili dobro odglumljeno, prilazi i govori spontano – pre nego kažem dobro veče, drago mi je, ja sam......., lakše je uz Galeb. Pruža ruku i predaje mi čokoladu.

So, he had me at ’’Galeb’’....

These images belong to respective owner - Jelena Antić

Četiri godišnja doba

I always wanted to have a great escape.

Spadam u one srećnije, što imaju svog pouzdanog vodiča u ’’great escape’’, koji je tako urnebesan, koji obiluje neobičnim pričama sa duhovitim fusnotama. Obožavam da slušam njegove tople, inteligentne i uzbudljive naracije, koje me uvek odvode tamo na velika vrata sa metalnom pločicom na kojoj piše ’’pouzdanić beg’’. 

Prijatelj, koga tako dugo poznajem, a, ustvari, ne poznajem. Kada malo bolje razmislim, mi mu dođemo kao acquaintances with benefits. Nekako mi se baš dopadaju ovi novi, moderni, izrazi – malo toga istipkaš po tastaturi, a puno toga kažeš.

Dakle, vratimo se mom poznaniku. Nedavno smo se videli, da obeležimo novu godinu, novo-staro godišnje doba, uz određeni postotak etanola, jer kako drugačije?! Inače, moj pouzdani vodič, u još pouzdaniji beg, i ja viđamo se 4 puta godišnje, što priznaćete za great escape je više nego dovoljno.

Sa svojim foggy view and outstanding smile mogu ga slušati satima kako zbori o panku, koji ne slušam, Van Helsing-u, koji ne gledam, vegan hrani, koju ne jedem, Dobrim predskazanjima, koje ne čitam. Posao i emocije su izvan našeg vokabulara, što psiholozi i lingvisti toplo preporučuju, bar četiri puta godišnje. Moj poznanik me uvek ispoštuje. Lokacija nebitna, konekcija trajna.....download-uje informacije brzinom 5Mbps / 1Mbps, bolji je od bilo kog pretraživača.

Sa njim je acceptance the difference i learning to sense the invisible. Deluje tako detoksično, lišava svake frustracije, svi problemi su at standstill na par sati, dišeš nezagađen vazduh.

Once in a while he pains the town red.

Čekajući novo godišnje doba i benefit sa poznanikom...

 This image belongs to respective owner Jelena Antić

Znakovi pored usta

I had very early cherished the dream of becoming observer-researcher.

 

U procesu odrastanja shvatih da se san, ustvari, ostvaruje. Proučavala sam lica, njihovu ekspresiju, uz pokušaj upoznavanja karaktera osobe koja nosi proučavano lice. Kao i u svakoj observaciji, pa i u ovoj, bilo je uspeha, a bogami i totalnih skretanja s’ puta.

Taj iscrpni posao zahtevao je dobar timski rad. Moja prijateljica Ana i ja smo to bile (mislim, to jesmo). Verovatno smo jedna drugu proučavale na početku našeg druženja, svaki mig, osmeh, pokret nozdrva, skupljanje obrva. A onda se došlo do neverovatnog saznanja. Mi to, ustvari, radimo istovremeno. Tako smo postale tim, a sve ostalo je istorija ;)

Naše vikend akcije datiraju još iz srednjoškolskih dana. Danas te akcije olakšavaju maxi ide(j)e ;), ’cause experience makes it easier. Dakle, lagani make up,jer naturale je always and forever must have, obuća 50-70 mm viša (engineer evaluation), provokativna crta outfita i spremne za happy hours, neki bi rekli s(po)niženja, four roses i točeno svetlo ili tamno, jer tako smo u mogućnosti. A onda, pre ponoći, naglo se pojača lučenje serotonina i endorfina, čula su izoštrenija i kreće observacija. Kud god se okrenemo široki osmesi, obrve u stalnom dodiru sa kosom, adamova jabučica sa konstantnom amplitudom, razna obojena i neobojena usta u samoglasničkom izrazu i ponekom suglasničkom. Ф ili T pozicija.....dijapazon of face expressions and body movements.

Ana i ja u punoj brzini, 2900 obrtaja plavih i zelenih očiju u minuti, jer ne može se imati ništa za propustit.A kada naiđe subjekat vredan posmatranja, odjednom postaje objekat.

Jednog oktobarskog, toplog, vikenda pohrlimo mi u klub, gde nastupa naš omiljeni i dugo očekivani bend. Pripremljene za dancing all night long, sa dobrim predznanjem, ulećemo u klub, šankiramo se, tekućine su tu, bend je tu, svi su tu..... u masi pokreta gore, dole, levo, desno, ruke u istezanju, kukovi u čučnju, uhvatim najednom tako ja jedan pogled x 4 i skontam da je subjekat upravo postao objekat. Odjednom, objekat kreće da smanjuje distancu između nas. Ja lagano iz lifting zone prelazim u comfort zonu. On, nervous as well, nevešto radi jedno ispucavanje prstiju, jer ipak je to jedna stresna situacija, primiče se na samo par mm, opipava mi desnu nadlakticu, u najdužoj dužini usana i u svoj svojoj koncentričnosti mrežnjače i rožnjače me poziva na dance.......

Iz ove kože negde se ipak može...

...

Teška su vremena....glumaca sve više, dobrih reditelja sve manje...a iz dve premise sledi konkluzija- dobrih filmova nema. Tako da, dragi moji, nema glumatanja, ne čeka nas hollywood, ni bollywood, već realwood. I to onaj realwood obojen u toliko nijansi sivih, možda čak i svih 50.

 U realwood-u  must have je siva, must behavie je siva...so gray yourself, says realwood.  Fascinirajuće u realwoodu je što svaki pokušaj da se odigra nešto dobro, nešto što će ostaviti traga, biva sasečeno još dok niste ni započeli sa procesom klijanja. A u procesu od klijanja do sazrevanja dešavaju se neverovatne promene-od male, umiljate, buntovničke sorte sa željom da se bude specifična, do nesigurne, nesnađene, neoslobođene i drugačije, zrele sorte, gde je svaka sličnost sa sortom autora slučajna.

A želja da se koristi, replicira neka složena sentenca u toku samog snimanja biva opstruirana od strane reditelja uzvikom ’’cut!!!! Mislim, stvarno...ovde si našla da koristiš taj tvoj jezik...šta ti umišljaš da si neki vrh od glumice...spusti se na zemlju...vidiš da te glumac ništa ne konta...hej, bre...ovako se, bre brate, govori’’. Reče reditelj prosto, a glumica ostade nema prosto prošireno.

Jedino tako u realwoodu se dobijaju uloge, postajete summit, danga je tu...dakle, izvolite, dobrodošli –and let the games begin. Odjednom se želja za potvrđivanjem naglo pojačava. Stanje tela i duha je jako bitno. Preporučuje se da telo bude od nekog nerđajućeg čelika ili gume, podložno obradi, spojevi na telu su kandžasti, za lakše dobijanje potvrde o kvalitetu. Here comes the spirit with variety of emotions. U realwood-u se pohađaju različite sekcije, koje prolazite i potvrđujete se da biste na kraju dobili glavnu ulogu. Sekcije pohlepe, zavisti, sekcija bez skrupula, nepotizma su veoma posećene i veoma je jaka konkurencija.

A kada jednom uspete i dobijete glavnu ulogu, realwood vam je pod nogama.

A do tada, ukoliko vam gluma nije željena profesija i želite svetlost, tamu, ljubav, smeh, radost, pustite J.Lisac http://www.youtube.com/watch?v=vp0tAs-z-bs , zatvorite oči i otkrivate novi svet – dreamwood.....

Iz ove kože negde se ipak može....

Petak je, ustvari, dan za početak

''If you ever wish to write something and put it on a social network, I would support you and make a great recommendation. Please, start planning and writing stories of an engineer. You're so goood at that'' - my great teacher and friend, once upon a time, told me.
I tako....krenuh da, osim sa sobom, razgovaram i sa papirom, olovkom, kasnije tastaturom, eventualno socijalnim mrežama, jer je tako brže i jeftinije (neki bi rekli), a i zanimljivije.
S'obzirom da najviše vremena provodimo sa sobom, nije na odmet katkad učiniti život zanimljivijim i provesti ga, podeliti (da ne kažem share-ovati) sa drugima.
Ne znam da li je potrebno unapred se izvinjavati za nešto što još uvek nije rečeno, učinjeno, ali eto unapred se izvinjavam za neku englesku sentencu u mojim pisanijama, s'obzirom da sam veliki obožavalac našeg bogatog, ali nedovoljno korišćenog jezika.
So, I should begin http://www.youtube.com/watch?v=SW7ZK1W6xOM
Najpre se krenulo sa pisanjem u sveskama sa linijama, sa naslovnim stranicama različitog tipa - od zmajeva, preko supermena, do nekakve mrtve prirode. Slučajno ili ne, naslovnica tih svezaka nikada nije bila barbie ili cveće (mada to ima veze sa praktičnošću moje majke). Dugo se to skladištilo i premeštalo iz jedne kutije u drugu...sadržaji su bili različiti - dnevnici, spomenari, kasnije utisci sa putovanja. Još uvek nisam evoluirala u tom čitalačkom smislu, jer mi je još uvek prijemčivije knjiga u ruci, nego miš pod prstima. 
A sada mi je upravo miš pod prstima, a pogled ka svesci sa linijama i  dešava se upravo copy/paste. Sve to potomognuto jakom, crnom, bez šećera, turskom kafom sa omamljujućim i hipnotišućim mirisom- it smells like heaven.

Krenula sam....petak je, ustvari, dan za početak!!!!