Da sam, da je...

''Zemlja se okreće oko svoje ose, ređaju se godišnja doba, rađaju se ljubavi.

Deceniju pre, na zalasku leta, preterano prirodno provetravanje mog uzavrelog apartmana dovelo je do ograničenja određenih pokreta. Ispitni rok se kontrahuje, moj mozak u spazmu. Hitna medicinska pomoć prekopotrebna. Dolazi on – visok, markantan, čvrstih dlanova, jakih obrva, 2.5 dana stara brada, dve reči – dolazi muškarac.

Preispitujem zvezde....mora biti da je Mesec u Vagi, jer stvorena sam da uživam, da mi se prikazuje samo lepo, da osećam samo lepe mirise....why be an ordinary day, when it can be extraordinary. Sama pojava njegova bila je u datom trenutku dovoljna da se mišići opuste. Mi se poznajemo, progovara bariton. Kako, molim? Lagano počinjem da menjam boju lica, sa izvesnom dozom neprijatnosti...kako ja ne znam, kada sve vidim i uvek sam dobro informisana. Mi smo, ustvari, komšije, nastavlja on. O bože, čoveče, jel si došao da me masiraš ili blamiraš, pomišljam. Ja sam komšija iz 3D apartmana, ne prestaje sa predstavljanjem. Uh, situacija je ipak bronhi, nije prvi komšija. Drago mi je 3D, na pravoj ste adresi 1F, osmehujem se zavodljivo (ili sam bar mislila da to tako izgleda).

Dok je pomoću aromatičnog ulja izučavao anatomiju mog tela i pevušio Marvin Gaye-a, onako tiho, više za sebe, meni se zamišljena slika 2D meant to be man ostvaruje u vidu 3D komšije. Telo je doveo do usijanja, ali sam uspela napraviti željeni pokret. Naredni tretman zakazan već za sutra. Ja nestrpljiva. Ne prepoznajem se.

A onda me 3D sutradan ponovo iznenađuje. Danas sam plus one, govori on i pokazuje gitaru. Meni počinje da biva jasno otkud tako vešte ruke sviraše sinoć po mom telu, a danas na pravom instrumentu.

This photo belongs to respective owner - Jelena Antić

I tako, dok je Zemlja pravila pomeraj za 23^o26', a Sunce bilo udaljeno 150 miliona kilometara, nastajalo je veće zagrevanje mog tela, javilo se ubrzanje ka mom ekvatoru, puls se ubrzavao, moji obrazi alarmno crvene boje...desila se ljubav. 3D me ostavlja ukočenu, ali od prizora koji mi servira. Moj ekvator se topi, a 3D u svoj svojoj veličini svuda po meni...trans u najavi. I would do anything to make my lover happy, recituje on. Sweet dream or a beautiful liar, pevušim ja. Nedugo, zatim, iz pop kulture, prešli smo na ariju. Live your life and forget the age.

On tako nenametljiv, a strastven i ja, koja govorim istinu ma koliko gorka ponekad ona bila, predstavljali smo dva nedostajuća delića u našoj life puzzle. Bioskopi, pozorišta, koncertna dešavanja, jer lepše je s'kulturom. Planine, jezera, banje, mora, jer zanimljiva je geografija.

This photo belongs to respective owner - Jelena Antić

Gradili smo i ulepšavali našu životnu slagalicu, poznavali i upoznavali se....i tako 365 dana, a bogami i 366. This relationship is like a drug. It will kill me or give me the best feeling of my life, katkad su mi se javljali oblačići sa takvim rečenicama. A onda on nešto iskomponuje, odsvira, otpeva i totalno me baci u nirvanu. That 1 text, 1 word, 1 move can change my mood in 1 second.....in the mood for love. 

E – zone se poznaju, svaki mladež takođe, nezgodni mali prst na levoj nozi i budem omamljena, paralisana i izmeštena iz 3D u 4D dimenziju. Dugo smo bili u toj dimenziji. Odrastali smo i sazrevali zajedno, mada, kasnije će se ispostaviti, to je bilo samo priviđenje i neostvarena želja, jer sve ovo je, ustvari, jednina. Kao na pokvarenom monitoru, 3D slika pretvarala se u 2D do potpunog iščezavanja. Iselio se i nestao na trenutak, u vidu nekoliko meseci. Odjednom, moj original život postao je falsifikat.

Milion neuspešnih pokušaja da nastavim dalje, da ne vraćam film unazad, da ne mirišem na njega, da ga ne vidim u svakom kutku našeg carstva, da izbrišem našu play listu omiljenih kompozicija i milion i jedan pokušaj da prestanem govoriti MI.

A onda se pojavio, kao mačor na usijanom limenom krovu i vratio me u studentski apartman 1F i njegovo 3D izdanje. Postavlja se pitanje, koji je bio moj naredni potez?! Ono kad omiljenu pesmu, u trajanju od 8 min.(god.) uporno vraćaš na prve taktove, jer ti se, ustvari, baš ti delovi najviše dopadaju.

Da, volim ga, navučena sam, pomoći bez.... a duboko u sebi vrištim od nezadovoljstva, što sam u pit stopu taaaako dugoooo. Ne umem, ne znam, ne mogu, ne želim ili nešto peto, da vratim sebi sjaj.

Naravno, he was amazing at pulling things off  when it comes to the last minute. After all, we are not enemies, either couple, we are just strangers with lot of memories.

Eh, da sam, da je.....''

Slušam, dakle pišem.

Antibiotik

Wet rainy days, mid June...popular drinks those days were lemonade, propolis, tee and pink little pills.

Summertime was about to begin, but my autumn condition was eating all my spring butterflies.

Dok neprestano udara u lim i stvara vodeni talas po mojim prozorima, umotana i opskrbljena maramicama, toplim napicima, oteklim kapcima, pocrvenelim nosom, pokušavam da napravim duboki udisaj svežeg vazduha. A to je nemoguća misija. Ne, nije u pitanju kućni bioskop i Gone with the wind, nego je Gone with the breath....prehlada najstrašnija. Izigravam leto kad mu vreme nije, a jesen je u Junu. Moje, pedeset nijansi, crne misli prekida poziv. Draga, stižem večeras. Organizujemo se, izgovora bez. Dok bokušavam, pardon pokušavam (prehlađeni su i suglasnici b, p, d, t) da izgovorim bilo šta, samo da mi čuje boju glasa, već je bila offline. Kako ne iskoristiti kumin entuzijazam za izlazak u grad, kada su to raritetne prilike. A prehlada ne jenjava, au contraire, uzima maha. Po obrnutoj proporciji – noć pada, temperatura raste. Uspevam nekako da dovedem sebe u stanje transparentne pristojnosti, latentne prehlađenosti. I'm a clear thinker. I choose to look at big picture most of the time.

U našem omiljenom klubu, atmosfera je već uzavrela, ja dajem svoj maksimum da se spiritualno konektujem sa muzikom, da ako mi pesma promeni raspoloženje. I dok pravim slow motion pokrete i osećam da je ljudska glava preteška, a telo je već u poziciji slobodnog pada, promašujem stepenik, javlja se gravitacija....ali kao fizička interakcija, koja izaziva privlačenje između tela....hvata me za podlakticu i spašava youtubethefunniestvideos situacije. This should bring great time, happiness and good luck, pomislih. Iako je trajalo svega nekoliko sekundi, imala sam utisak da je njegova ruka na mojoj podlaktici čitavu večnost. Energija i iskre koje bejahu mi ubrizgane u krvotok bile su, kasnije će se ispostaviti, lekovitog karaktera.

Počinjem da osećam izvesnu dozu ushićenja. On, sa osmehom u očima i malo gordosti i ja, bez imalo predrasuda, krećemo da, osim dodira, upotrebljavamo i nešto iz bogatog opusa vokabulara. Da li zbog temperature, koja se nije spuštala do optimuma, ili zbog neodoljivog pogleda, koji mi bejaše pružen, uspevala sam jedino da razaznam njegov izgovor samoglasnika. Čula mirisa i ukusa bez, ali sa čulom strasti, shvatih da me najtrajniji i najznačajniji element postojanja nije napustio. Moj sistem nije u potpunosti srušen. Pruža mi svoju isceliteljsku ruku i predaje papir sa brojem telefona, da se javim na ''kontrolu''. Medicina je napredovala, pomislih.

Strah od sletanja i strah od prepuštanja me je obuzimao. Sopstvena čaura se ne da napustiti. A ustvari, krhka je kao fortune cookies. Prehlada je presudila. Terapeutska doza neophodna za datu infekciju bila je prekopotrebna. Jedan klik na send message – OK, bio je sasvim dovoljan. U narednom trenutku, eto mene ispred ordinacije. Moj healer me dočekuje sa healing atmosferom – prigodno osvetljenje, jazz, voće, med, kocke šećera. Moj defense mechanism popušta, healer mi ubrzava puls...antibiotik na delu. Dok topim med i kocku šećera, jer to isceljuje tegobe sa grlom, priviđa mi se iscelitelj na mikronskoj udaljenosti i počinjemo zajedno afrodizijačni sastojak pretvarati iz čvrstog agregatnog stanja u tečno. Ne, ne priviđa se, dešava se.

This image belongs to respective owner - Jelena Antić 

Antibiotik kreće sa dejstvom – ubija mikroorganizme, koji zaraziše moje leptiriće u stomaku. Bezopasan za domaćina (c'est moi), prodire nežno, a delotvorno i predstavlja strukturnu stabilnost sa tendencijom zadržavanja u telu domaćina do postizanja željenog efekta. Lučenje se pojačava, tela ne miruju, ruke mog iscelitelja takođe. Jazz ne čujem, njega i ne vidim i ne čujem, ali osećam.....čujem samo sebe. Priznajem, sebičluk na zavidnom nivou. Dok mi je cirkulacija na vrhuncu, pokreti nekontrolisani, a kapljice slane vode po čitavom telu, temperatura je spuštena do podeoka – zdrava toplota organizma.

Lagano se osvešćujem, prestaje dejstvo opšte anestezije, uviđam da iscelitelj deluje kao brufen – skida temperaturu, rinasek – lišava kijavice, strepsils – uništava bol u grlu.

Terapiju sam morala konzumirati do potpunog izlečenja. A kao i svaka terapija, pa i ova, imala je halucinogeno dejstvo, jer nakon završetka iste, poruke koje smo razmenjivali nekako sam jasnije čitala i razumevala. I on je bio na antibioiticima, samo njegova terapija duže traje, jer boluje od so called ex-disease. Moja antitela su se borila, preživela penicilinski šok i postala rezistentna na sex-disease with someone who suffers from the ex-disease.

Dakle, pre uzimanja antibiotika, obavezno se savetujem sa farmaceutom.