Kir Janja

Share your emotions...

Not on facebook, just face to face. It’s not an easy job, but it will be your safety valve.

Upoznavanjem novih ljudi, novih misli, novih shvatanja, pogleda, osmeha, usavršavam se i oplemenjujem. Razvijam intelektualne i kreativne sposobnosti, povećavam svoj kapacitet za razumevanje drugih priroda, kontrolu nad svojom.

Iz gore pomenutih razloga, bez preteranog razmišljanja, pristala sam na jedno upoznavanje nove prirode, koju sam, gle čuda, upoznala u prirodi. Poslovno opuštajući piknik, na kome sam ja pripadnik 63. padobranske brigade. Zažmurih na oba oka i sleteh uspešno u sred frizbi akcije. Nezagrejana i veoma obazriva napravih nekoliko kiks situacija, ali saigrači su to prihvatili u stilu važno je učestvovati. Među saigračima izdvojio se naročito jedan, koji je naročito meni dobacivao frizbi neverovatnom brzinom sa neverovatnim ubrzanjem, jer trebalo je pokazati svu raskoš i elastičnost svog tela. Pritajena zverka, otkriveno dete, pomislih. Prejak sportski duh, ali u mene isto tako. Taj wild, wild man, dečačkog pogleda, sportskog duha, pružio je fair play H₂O prekopotrebno osveženje. Mmmm prati stanje na terenu....poštujem.

This image belongs to respective owner - Jelena Antić

Vetar, koji sve vreme ćarlija i meša mirise raznih priroda, pomešao je i njegovu prirodu – obdarenu sposobnošću kontrole situacije, sa katkad agresivnim pristupom, upotpunjenim narcisoidnim elementima, sa dovoljnom dozom duhovitosti na dnevnom nivou, izrazitim vokabularom (prema statistički obrađenom uzorku) sa mojom prirodom – otvorenom i ekstravertiranom stilu izražavanja (u najavi bogat vokabular), optimistično-realne dioptrije, prikrivenog romantika, posoljenu elementima filozofiranja. Dakle, piknik je obećavao.

Sudar naših priroda desio se ponovo, ovoga puta dobro izolovan, bez drugih priroda i društva. Meni, kao skrivenom romantiku, njemu, kao freak controller situacije, prijalo je piće, večera, muzika, sobna temperatura, neizvesnost, avantura u najavi. Međutim, nešto tako neprimetno, postalo je tako značajno.On, tako zreo i dosetljiv, but with covered emotions. I’m supposed to be an undercover agent?!

Njegova tradicionalno, konvencionalna i patrijahalna pravila i principi umeli su da stvaraju zagušenje moje prirode, moje potrebe za slobodnim izborom – da ga zagrlim, poljubim, gricnem za uho, oko, nos, šapnem nešto dirty, juicy, horny, kada god i gde god poželim. Moja pritajena zverka, savršenih komunikatorskih sposobnosti je, ustvari, emotivni Kir Janja. Ne znam zbog čega, ali sam tako želela da doprem do njegove srži. Nisam odustajala, htela sam skroz da upoznam emotivnog tvrdicu, jer sam čvrsto verovala da ću uspeti otvoriti ga za naše zajedničke pustolovine. Trebalo je ’’samo’’ delovati na simpatički deo autonomnog nervnog sistema, izazivati tugu, radost, prijatnost, neprijatnost, čulno draženje, da bi se došlo do snažnih afekata i neobuzdanih strasti. Njegova disciplina i samokontrola poklekle su pred mojom impulsivnošću i liberalnošću. Nežni vojnik skinut je sa straže, oslobođen svih stega, izbavljen iz ropstva. Počeli smo disati kao jedan.

I tako, dok beležim našu storiju, moj Kir Janja, šćućuren kraj mene, miluje mi kosu, obasjava me pogledom, ljubi do nesvesti. Njegova krvna grupa – mislim, moja krvna grupa – govorim. 

Zoom

Vision is something seen in a dream, trance or ecstasy, especially a supernatural appearance that conveys a revelation. Vision can provide a lens into human nature and reality.

Pretpostavljena slika budućnosti, odnosno predosećaj budućih događaja, dugoročno željeni rezultat, slobodna identifikacija, evidentiranje i rešavanje problema na putu ka ostvarenju. Vizija, ne?! Taj događaj sa odgovarajućom čulnom stimulacijom u jednoj određenoj situaciji i posebnom stanju organizma, e upravo takav jedan se desio meni.

Gužva se napravila ispred dvorane, dva sata pre željenog događaja. Ja, kao veliki obožavalac i poštovalac opusa dotičnog muzičara, pozicionirala sam se na vreme. Dobrovoljno sam se javila da zauzmem sebi i prijateljima dobar pogled i pregled. Uključujem optički zum, digitalna slika se izoštrava milisekundično i najednom mi se ukazuje upražnjeno mesto na tako dobroj poziciji. Udobno se smeštam, dobro opskrbljena popcorn poslasticom i krećem u akciju laganog savlađivanja iste, dok ne krene concerto. Da li zbog preukusnih kokica ili zbog stanja uzbuđenosti mog organizma, ugledah viziju, svetlost na kraju tunela, u vidu širokih ramena, naročite visine. Uh!

This image belongs to respective owner - Jelena Antić 

Gase se svetla, kreće romantika, concerto is about to start, popcorn are gone, krećem da isprobavam glas i dlanove, kad začuh glas – vi, zapravo, sedite na mom mestu. Onako izbezumljeno, ne gledajući, sa osećajem neprijatne aritmije i povišenog tlaka, počinjem da ustajem. Međutim, pokazuje se na delu čvrsta muška ruka – dodiruje mi ramena i govori – sve je u redu! Želeo je da se uveri da je prava osoba na pravom mestu u pravo vreme. Ja, fino vaspitana, usuđujem se da uputim pogled i shvatam da gledam pravo u viziju, gore pomenutu. Na kratko izgubih moć govora. Uključujem alternativni vid komunikacije – osmeh, sleganje ramenima, ruke sklopljene u prayer pozu. Mrak, zaglušujuća buka, desetak hiljada ljudi oko nas, a ja vidim svetlost. Činilo se kao večni bljesak. Kenonovo oko sa 3x optičkim, 5x digitalnim zumom i  širokougaonim objektivom počinje da analizira njegovu kožu, oči, ruke, osmeh, usne...oh my gosh, digital love. Vraćam se u realnost i obećavam mu piće za ustupljeno mesto. Vlasniku mesta se ta ideja dopala, s’tim da moram za, najkasnije, tri sata preći sa reči na dela. My inner voice neprestano je ponavljao yes, yes, yes, yes, yes.... važi, ali imam para samo za  jedno bezalkoholno piće. Matirana sam momentalno – već sam pijan.....od tvog parfema. Ubi me prejaka reč, ali preduzimljivost pre svega. 

Te večeri informacije koje smo razmenjivali pojavljivale su se u obliku slika i muzike. Gestikulacija je bila na nivou, mimika takođe, a želja iznad nivoa. Ne sećam se da sam nekad poželela da se neki muzički događaj što pre završi, a ustvari concerto je bio predigra. Ostalo je bio dobar predosećaj dugo željenog događaja sa ostvarenim rezultatom.

Rekapitulacija lančane reakcije: slobodno mesto je zumirano → refleksija pod oštrim uglom i zumiran je on → digital love → on – vlasnik zauzetog mesta → zumirana ja → on ima samo jednu viziju → ja možda i dve → analogue love.

Proleće

Spring is in the air. Spring is in my heart. I love being around spring. I love everything about spring. Spring creates magic.

Desi se tako u rano proleće jedno novo buđenje. Dva oka modro plave boje sa pogledom koji hipnotiše, kako im odoleti?! Vedrina kojom zrači, osmeh koji kupuje, čistota koja umiva, duša koja miluje.

U početku je postojao period navikavanja na prisustvo nove osobe. Moj život je bio samo moj, a u tom momentu sam krenula deliti ga sa drugim. Grickali su me čudni osećaji – osećaj radosti i besa, zadovoljstva i tuge, moje i samo moje postalo je moje i tvoje. Trebalo je pregurati taj moj razvojni put od krajnje egocentričnosti i zaglušenosti, do osluškivanja tuđih potreba, razmevanja i deljenja dobrog i lošeg sa drugima. Navukla sam rukavice i vodila borbu prsa u prsa, zadavala sam udarce ljubomori. Taj boks meč je trajao, sve dok nisam zadala nokaut. A onda sam, nakon završenog sazrevanja i selfspoznaje, primenila zakon komutacije i napravila uniju skupova. A U B = {x | x ∈ A ∨ x ∈ B}. Nisam verovala da tako nešto može da se dogodi, ali sam presrećna što jeste.

Sada nam nisu potrebne reči. Mi imamo savršen jezik - smejemo se, mrštimo, namigujemo, posedujemo tu neprevaziđenu facijalnu ekspresiju punu iznenađenja, neverice i neverovatnosti. We share everything and still have plenty for ourselves. Prelistavanje fotografija sa posebnim osvrtom na kratke dečačke frizure, a nadasve praktične. Sećanje na neostvarene želje – prodavačica sladoleda i pevačica, uz porodični sladoled i youtube sa omiljenom nam numerom uz prigodnu koreografiju. Čarobni trenuci.

This image belongs to respective owner - Jelena Antić

Hiljade kilometara pređenih zajedno, u zimskim i letnjim destinacijama stotine kafa popijenih zajedno i po koja čaša belog vina. Ta modro plava oka dva moj su oslonac, moj su svet, svet u kome uživam, svet koji volim, svet kome se divim i kome opraštam za nestalu nutelu iz špajza. Pobuđuje ono skriveno detinjasto u meni i zajedno sa svojom ljupkošću, lucidnošću, neposrednošću, udruženim snagama slažemo mozaik sreće. Privilegovana sam, priznajem.

I na kraju, a ustvari na početku…..buđenje sa prolećem, ispijanje prve jutarnje kafe, prepričavanje dobrih, manje dobrih događaja, dogovaranje oko dnevnih obaveza i poklapanje tajminga za popodnevno kafenisanje i lagano skidanje valute sa tekućeg računa u vidu po kojeg odevnog predmeta. Hedonizam na pomolu, ispunjenost kompletna. To se mora voleti. Vesna, moj vesnik proleća.

Virtuela Cruela

The words come from real people, the feelings come from real people, the humor, advice, quarrel, empathy, all come from real people. Does real love come from real people?

Izveštaj od akreditovane institucije da smo voljeni predstavlja uverenje vrhovne sreće?! Da li jednom dobijen izveštaj podleže redovitom prethodnom periodičnom pregledu?

Desila se hemijska veza, privlačna sila između dva atoma. Nije birala ni vreme, ni mesto, ni događaje, ali je izabrala ljude, real people. Astrologija je tako uredila. Bilo je tu više događaja, lepih i manje lepih, wedding and funeral, a interakcija između primarnih i perifernih pokreta, stvarajući hemijsku vezu, dešavala se između istih, gore pomenutih, real people. Nas dvoje, sa izrazito različitim, a tako sličnim afinitetima, pokušali smo se odupreti na funeral event-u, ali nismo uspeli na wedding event-u. 

This image belongs to respective owner - Jelena Antić

Jednostavno, prejake su bile jonske i kovalentne veze između naših atoma. We were possessed and obsessed.

Gledali smo se svakodnevno, jer smo tako bili u mogućnosti. Svaki slobodan momenat, pretvarali smo u zajednički, jer je tako moćnije. Šaputali smo najnežnije i najdublje, a vikali oboje na sav glas od zadovoljstva. Osećaj vrhovne sreće.

Tako brzo i tako nenadano doneo je lepotu u moj život. U početku sam hodala bojažljivo, zamišljenog pogleda sve dok svojim sjajnim osmehom nije osvetlio stazu kojom sam koračala. Moje lice, moje telo, prekrio je strašću. Nastupile su bele noći, sjedinjenje dva sveta u jedan. Istopljeni bejasmo od miline pruženog užitka. U vazduhu se osećala ljubavna epidemija. Zaraženi smo bili.

Kako preživeti jedan minut, jedan sat, jedan dan bez tebe? Isključi se prva ti, meni je tako lakše...i čvrsto spavaj, laku noć... pored njegovog imena stajao je zeleni kružić sive boje. Jedna klik, shut down. Healthy long-distance relationship?! Činilo se da je moguće pretvoriti je u long-term relationship, ali se pretvorilo u long-term touch screen.

Imali smo vezu bez veze, vezu bez dodira, dodire bez veze, a ustvari smo bili realni ljudi zarobljeni u kandžama virtuelne ljubavi. Investirali smo u projekat sa tako malim šansama za realni opstanak. A kada operater obavesti o prekidu konekcije zbog neizmirenih obaveza prema istom, nastupa apokalipsa, sudnji dan. Za boga miloga, pa šta sada? Kako šta gospođice...pa sutra! Ja sam već sada unesrećena, gospodine. Do sutra ćete me dokrajčiti.

A vreme?! Vreme, umesto da isceli, produbljuje ranu. Umesto najtoplije ljubavi, postaje ledena gromada. Umesto da svetli zeleno, volim te zeleno, svetli sivo, a izašlo je iz mode prošle sezone. Jedan minut postao je jedan dan, jedan sat postao je jedna nedelja, jedan dan postao je jedan mesec negledanja. Virtuela cruela.