Max bet

Life is a game. ’’The winner takes it all...’’

Egzotične igre su privlačne, ali samo dok na njima ne izgubite. Ako ste profesionalac, gledaćete na to kao na dugoročnu investiciju. Ja, kao jedno veoma radoznalo biće, naučila sam dosta o sportu (individualnom i kolektivnom) i o mogućnošću kratkotrajnog prosperiteta prilikom uloga na, gore pomenute, događaje.

Jedan takav event u najavi imao je kvotu 5 (mogućnost ostvarivanja 20%). Sve što je trebalo uraditi je da iz dvojke pređem u iks i dođem do željene jedinice. To nije bio nimalo lak posao. Trebalo je trenirati brain cells and my cooking skills. Najpre je trebalo dogovoriti vreme i mesto dešavanja – PM, my place. Zatim se uređivao prostor (po sopstvenom senzibilitetu, bez pomoći vrlih prijatelja arhitekata), a onda je došao na red i menu – tom prilikom su korišćeni razni sources of information – nezaobilazni web site-ovi sa zadatom temom, TV format 24h kitchen, jer trebalo je ostvariti pobedu na domaćem terenu. Naravno, vodilo se računa o tome da menu bude lako prihvaćen od strane želuca i da ne bude neželjenih nus-pojava. Shvatate da je to bio timski rad veštih ruku.

Došao je na red i moj outfit (tzv.housefit). S’obzirom da sam ljubitelj komfora, lagana pamučna extra large bela bluza, mada sa više otkopčanih, nego zakopčanih dugmadi, jer lagana provokacija je preporučljiva; hand made ogrlica, koja naslućuje otkopčanu dugmad; skinny jeans without thinking, ali sa dovoljnim postotkom elastina, jer komfor pre svega. Sve to začinjeno laganom parfemskom vodicom.

Spremno dočekah dogovoreno vreme, otvaram vrata i odmah primećujem da sam odservirala servis viner – bio je slika sa osmehom, bez tona. Ubrzo zatim dolazi do izjednačenja – doneo je moje omiljeno vino. Lagano smo prešli u prostoriju za konzumiranje hrane. Let me clear this, nisam bila slow motion, mada sam (se) servirala lagano i osvajala poene. Izbor hrane je bio pun pogodak, prešla sam u vođstvo.  Čuo se samo naš smeh, zveckanje escajga i dugačko izgovaranje suglasnika Mmmmm. Osećao se miris pobede na domaćem terenu.

Međutim, krene on da me šeta po osnovnoj liniji jakim bekendima i forhendima. Rapsodija udaraca – školovanje u inostranstvu, život na različitim meridijanima, izuzetno bogat social life, posećivanje koncerata svih mojih omiljenih muzičara (koje ja videla na malom ekranu). Nekako sam uspevala da održim ritam, odolevala sam svim udarcima, naravno sa tekućinom, da ne dehidriram. 

A onda je usledio drop shot i tu me je potpuno izbacio iz igre. Ring the alarm – telefonski poziv sa temom da se u određeno vreme bude na određenom mestu baš ove večeri. Dakle, uvodi se rezervni igrač. Priznajem, bio je u ogromnoj prednosti.

Nakon kratkog predaha uz Leon Ware ’’On the island’’ i po koji razmenjeni pogled, moj borbeni duh nije jenjavao. Naprotiv, osvežena ulazim u nastavak meča.....serviram njegov omiljeni slatkiš (obaveštajna služba  je otkrila šta je omiljeno)....iiii došlo se do izjednačenja.

I was full of joy, he was full of joy....tie bed break je odlučio pobednika.

Game, set, match... 

This image belongs to respective owner - Jelena Antić