Emocionalno nevaspitanje.

Bežeći od stare godine,

dočekao me je želudac i svi pokloni,

jer tragali smo zajedno

da li možemo uspeti pojedinačno.

Verovala sam u timski duh,

a ošamario me je trbuh.

Uživala sam u toj našoj vožnji,

a u stvari sam se prejela svih tvojih pretnji

da smo limitirana verzija,

što svlači sve sa sebe

čim krenemo sa pričom na razne teme.

Sjajno je to što te više ne čujem,

ne gledam te,

predalek si mi.

Kotrljam se sa raznim propolisima,

vinima, kapima za nos,

kiselim kupusom,

šetam od ponedeljka do nedelje,

kandidujući se za medalje-

glasni monolozi jedne pospane budale.

Photo credit: MP

Nije mi tesno,

možda malo besno,

ali vrlo komotno,

dok razmišljam neprekidno

kako si samo 

emocionalno nevaspitan prišao meni tada,

uhvativši me za ključnu kost,

postavši odmah gost moje svakodnevice.

I onda niotkuda, 

sretnem te juče.

Isti pogled,

ista koža,

ista droga.

Svlačim sve sa sebe,

distancirani smo,

jer vrelo je.

Vaspitana jesam,

pokleknuti neću,

mada...