Neslana supa, kvartalna emocija

Za svaki slučaj,

kad god sam sama kod kuće,

govorim glasno,

da se čujem.

Ne uzbuđuješ me,

ne ustaje mi se iz kreveta,

ne mogu da podnesem tvoj miris,

ne možeš kvartalno da ulaziš,

bez priče da desilo se ništa nije.

Borim se sa svojom,

da bih pobedila tvoju depru.

Dolaziš praznih ruku,

govoriš mrzovoljno,

grizeš mi telo,

boli me ždrelo

od uzaludne retorike,

da dodir bez emocije

je neslana supa,

biber šala,

pogrešna dioptrija,

napeti orgazam,

naviknuta na to budala. 

Ti si uporan.

A ja?! Ja etalon za

nema ponavljanja,

ludog radovanja,

taman posla, nadanja,

ne nikako verovanja,

da ćeš ti i ja uskoro biti Mi.

Lična bezlična vremenska odrednica

 Moja sadašnjost je forsirana,

jer ti i dalje živiš 

u mojim kremama za lice,

dok koristio si iste

i voleo moju kožu.

Moja sašanjost je prenaglašena,

jer koristim caps lock 

u našim razgovorima,

dopunjeni iskrenim promilima

i uglavnom

bezličnim glagolima.

Photo credit: MP

Moja sadašnjost je verovatnoća,

izvučena iz matematičkih zbirki

nepovezanih misli,

dok čekam na red

u frizeraju u tvom kraju,

želeći da prođeš tuda 

i ugledaš mene,

koja te ne primećuje.

Moja sadašnjost je sutradan prošlost,

a ti si neko,

ko uspešno odoleva

da postane niko.