Novo stanje, isto pakovanje.

Sva ta ista tvoja lica

u kriznim dobima,

kada čupaš sebe, 

poričući,

verujući 

da zbunjenost rešava svaki problem

i da si tako sladak

bez obzira na svoj domen.

Ja uporno bežim od toga,

da dopao si mi se

bez pogovora.

Ti, svako malo,

gutaš reči

koje izgovarao si svaki put

kada bio si unutra.

Od ušećerenih vremena,

zadržavamo se, isključivo,

na stanici

bez boje, mirisa i ukusa.

Ti imaš dnevnu kartu,

ja, štreberka,

uvek u pretplati.

Ne umem da naučim,

gledam,

biram,

želim,

lepim se 

za pakovanja

sa isteklim rokom trajanja.

Prazno vreme

Miris najviše opisuje pluskvamperfekt.

Dodir definiše aorist.

Pogled je sadašnji.

Hrana je duševna.

Budućnost se smeši svim našim 
žurkama i žmurkama,
dok testirali smo sva čula,
da pogodimo u kom smo vremenu,
ne sluteći da smo, zapravo,
u muzeju voštanih figura,
moleći kustosa
da nas izmesti iz poze u kojoj smo.

Poljubac topi svaki deo našeg lica.
Smešni smo za svakog posetioca.

Nova godina se bliži, mi smo sve niži.
Muzej ne radi za vreme praznika....

Besposleni i bez preke potrebe

tragamo za emocijom da oživimo početke...

i da nam krene.