Jutro će ispričati sve, možda...

Možda sam usijana glava

ili samo hormonska baklava.

Možda mi nisu sve životinje na broju.

Možda te previše očekujem.

Možda bi trebalo da prepisujem

i prestanem da se dopisujem sa sobom.

Strpljivo čekam da nestane možda

i bude sve kao nekada.

.

.

Photo credit: ĐB

Ne, nikako ne mogu odustati

i ne, ne mogu da ne budem deo tvoje sadašnjosti.

Da, tu si...možda nekada bio.

Parče sreće ne bacati u smeće...

 Film nije priča.

Leto će, verujem, doći na vreme.

Slana kosa i labelo na usnama.

Lan i san da razbistri vid.

Led i limun da pokvasi grlo,

jer treba da razgovaramo,

dok je sve golo i netaknuto.

Brzo se uprljamo.

Davimo se u sopstvenim vožnjama,

misleći da nigde ne grešimo.

I sve tako dok ne odlučimo.

Ti, otkazuješ se.

Ja, ukidam te.

Photo credit: ĐB

Telo vapi za dlanovima,

mozak za poljupcima.

Nema veze.

Mi smo momenat.

Zemlja se i dalje okreće oko sopstvene ose,

bez obzira na naše smeće...parče sreće...