Ronjenje bez interpunkcije

Ja sam uvek između dve vremenske zone U jednoj rešim da ti ponovo nešto kažem ali ovoga puta ozbiljna gnjavatorka da budem međutim ti me premestiš i ubaciš u drugu vremensku zonu Ćutim Nama se upravo dešava nešto Mrak Noć je tako jasna Pomračenje svetla i dilema bez limesa Sedim u tvojoj sobi kao nebesko telo palo na planetu tri U glavi semafor Skretanje za uslovno desno uključeno Premda ne postoji pravi put on je to zapravo bio Zadržala sam se tu zauvek jedan dan I dok glumatam kulturnu kokošku ti si već uleteo u moj personal bubble i praviš mi od života deterdžent da mirišem na fairy i kopracam se kao posuđe u sudoperi Blistavilo tužno ja gubim vreme nužno Mi nit' smo romansa nit' smo prašina ali preživećemo Odlučivanje prestaje Dve tako različite priče postaju spojeni sudovi Nema opravdanja da smejem se nestrpljivo da ti želiš kao vanzemaljac a da se predajemo bez povoda Ja ronim za nadahnuće ti bežiš od posrnuća a strahujemo od uganuća Šta to radimo Čekamo da leto bude vruće

MP

Rekla, kazala...

Sve je jasno kao dan.

Imam ga za sebe ceo i mestimičan sav.

Čekaj, šta će mi to sada?!

Sada, kada puštam se u rad, 

da osposobim se odmah 

i pričam ti priču kao nešto pametnu, 

vokabularno začinjenu, 

lice mi ozareno, 

telo ukočeno.

Photo by MP

Pričam ti priču glasno, jasno, precizno, 

a čemu sve to?!

San dodje, emocija vezuje, jutrom se teško samuje. 

Tost, cedjeni sok, kafa upotpunjuju nju,

emociju koja steže do zagušenja,

emociju koja ne jenjava.

Cunamiš me, podvlačim, bez presedana.

Samo da te nadjem, videćeš ti mnogo toga,
splavarenje Tarom odmah,
tortu bez oraha logaritamski nemoguće, 
bossa nova zvuk, pa ne znam, raspitaću se.
Rekla, kazala, uvek bilo i biće...

Radovanje ludo

Photo by MP

Vetrobransko staklo mokro,
pivo 'ladno,
tvoja ruka nezainteresovana,
nema veze, poverovala sam,
da mahnuo si meni,
a ne sebi,
dok gledao si u crni displej,
da uveriš se nos je na mestu,
obrve takođe
i mirišeš na zovu,
jer pio si cedevitu,
zdravo vikendu,
bićemo u kontaktu,
poverovala sam ti...

Vrisak, stisak, pritisak...

Umesto crvenog tepiha,
ja crvenim tečno kad koraknem na svetlo
i budeš tu, treptaj udaljen,
a zapravo prekomorski postavljen.

Svetlo gori, produbljuje noć,
ja kud ću, šta ću,
grabim torbu, dragulja vrednu,
otvaram je nežno,
hvatam se za ogrevno drvo-olovku,
verujući da je neprijatnost nestala, 
budući da sam ja prestala....bez tebe.

Photo by BG

Sa olovkom u ruci,
ne znam zbog čega,
sklanjajući kosu iza uva,
potpuno bespotrebno,
ja pitam te glasno,
osećaš li se i ti tako mutno....bez mene,
ili je sve tako jasno,
gramatički govoreći,
da ljubav je vrisak,
momenat za stisak,
digestivni pritisak.

Da pođemo?!

Republički zavod za statistiku šalje tromesečno hrpu papira sa beskonačno pitanja, koja nisu na zaokruživanje.

Odgovaraš iz hipofize.

Uvod pun prepreka, kulminovano poznanstvo, razrađeni vokabular, raspleteni receptori, cilj – biće.

-Šta pije plavuša večeras, opisno molim?!

-Svetlo biserno plavuša, šifra farbe 1032, pije belo suvo 11% Vol., drugi put večeras.

-Od čega te je trenutno sramota?

-Od nezamenjene fleknice na štiklama i stadionske osvetljenosti da apostrofira neurednost moju.

-Koja namirnica čini ovo veče prolećnim?

-Paškanat, odn.aroma istog. Mora biti da ti se majica sušila na terasi u momentu kada se u kuhinji spremala domaća supa.

-Šta je zadnje što si čitala, a da nije ultimativno?

-Ime na ekranu tvog telefona. Kumulativno sam radoznala, sve bih da pročitam, al’eto, pao je izbor na ime. Lepo ime.

-Odakle takav pogled? Gde si ga ukrala?

-Trik je vrlo jednostavan. Obema nogama na zemlji, živiš svako godišnje doba kao da je proleće, akumuliraš nadolazeći cunami energije, kategorički se ustremim da reči su suvišne i krenem da gledam te. To je tako ’’Lepota i zdravlje’’.

Photo by MP

-Je’l ti smeta promaja?

-Sve potiče iz glave, osim promaje. Ona protiče kroz glave nečije. Ne mogu se setim takvih glava, a bilo ih je sigurno.

-Prljave stvari, da li ih radiš?

-Prljave stvari kao Prljavi Hari. Mada se ja trudim da sve to bude u domenu ’’džigericu si mi pojeo’’. Kad to postane deo odnosa, konačnost i okončanost je vrlo blizu, sve tada klizi kao vino, bez kočnica. Tamo svi idemo, pre ili kasnije. A prljave stvari kao zgužvana posteljina, pomiruje različite ukuse i odoleva svim vremenima.

-Veruješ li u hipnozu na prvi dodir?

-I kada volim i kada prestanem to da činim i kada sam predana i kada sam prepredena i kada ljubim i kada varam i kada kačim zavese i kada nosim kecelju za šporetom, dok je šansa i izvlačenje poslednjih atoma poverenja i poštovanja, zaludnih pomirenja i beskonačnog cmizdrenja,ja sam totalni zanesenjak i nepovezano govorim kad osetim podlakticu.

-Da pođemo?

-Kuda?

-Da te krasi moja ruka....let my hand adorn you...